Од уторка Србија слави рвача Давора Штефанека, златног олимпијца, Суботичанина који је нашу нацију учинио поносном. А учинио је то у величанственом стилу, победивши и најбоље на свету. После успеха Милице Мандић у Лондону 2012, Србија је дочекала и друго олимпијско злато у 21. веку.
Деценије рада, труда и одрицања све је дошло на наплату у једном дану - 16. августа 2016, чиме је испунио обећање, али и очекивања људи добро упућених у рвачки спорт. Тако сада Србија, после четири деценије, поново има олимпијског шампиона у рвању.
Прилично смирен говорио је Штефанек о емоцијама и осећањима која су га преплавила док је стајао на победничком постољу, док се застава Србије подизала уз тактове химне „Боже правде”.
- Хтео сам да замолим такмичара из Грузије да ме уштине, да видим да ли је то што се дешава стварност или сањам. Попео сам се на постоље и нисам био уопште свестан, нисам ни сада. Види се то и на снимцима, вртим очима и не верујем да сам ту - искрено је рекао наш шампион.
Има времена, ускоро ће постати свестан шта је урадио. И раније је са највећих такмичења доносио медаље, али олимпијска сија посебним сјајем.
- Када дођем кући и када будем гледао снимке вероватно ће ми тада постати јасно шта сам доживео. После уласка у финале дошао сам у Олимпијско село и када сам видео неке слике, онда су ми кренуле сузе. Тако ће да буде и када будем дошао у Суботицу, када ме дочекају људи које нисам изневерио. Не бих их изневерио и да нисам узео медаљу, али са њом сам дошао на олимпијску чесму на коју сам кренуо - рекао је Давор Штефанек.
Поново је Давор премотавао филм из финала. - Живео сам за ово, радио. Све је ишло својим током и на крају финале. Била је тешка борба, Јермен је изванредан рвач, да сам изгубио ту борбу он би заслужено био први. Код нас има десетак рвача где нијансе одлучују и довољан је само секунд непажње. То се видело у финалу, он је освојио бод, после тога је стао на 10 секунди, добио је казну, ја сам то искористио и освојио олимпијско злато. Презадовољан сам, али још не знам која је тежина ове медаље. Кажу да има пола килограма, али ја мислим да је много тежа - рекао је Штефанек, који верује у тим Србије на Играма у Рију, а према његовим речима - сад нас је кренуло.
- Веома ми је драго што сам обрадовао Србију, што сам обрадовао рвачки стручни штаб, Олимпијски комитет Србија. Медаља је била веома битна. Ево, ја сам кренуо, наставиле кошаркашице, ватерполисти су у полуфиналу... Кренула лавина и биће пет-шест медаља као што смо планирали - сматра Штефанек, а потом је додао:
- Поздрав свима и хвала што сте сви били уз мене. Уживаћемо кад дођем кући.
Ј. Галић
Биографија
Давор Штефанек рођен је 12. септембра 1985. године у Суботици. Каријеру је почео у родном граду, а врло брзо су га приметили стручњаци предвиђајући ме златну каријеру. Био је члан Спартака, потом Пролетера из Зрењанина, а онда се вратио у Спартак. Борио се и за Партизан у Купу европских шампиона, када је освојио најјаче клупско такмичење на Старом континенту и проглашен за најбољег такмичара.
Учесник је Олимпијских игара у Атини 2004. и Пекингу, 2008. године, док у Лондону није наступао. Први је српски рвач који се квалификвао за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру, освајањем бронзане медаље на Светском првенству у Лас Вегасу 2015. Медаљу са Олимпијских игара додаће пребогатој ризници одличја и трофеја освојених до сада у категоријама 60 и 66 килограма.
Освајач је златне медаље на Светском јуниорском првенству 2005. у Литванији и на Медитеранским играма 2009. године у Пескари. Као јуниор је био други на сениорском Европском првенству 2004. у Шведској и Гран-прију Мађарске 2009. Проглашен је и за спортисту године Града Суботице у категорији сениора 2008. године, када је освојио бронзану медаљу на Европском првенству. Злато са шампионата Света донело му је титулу најбољег спортисте Србије за 2014. годину. Бронзом се окитио и 2012. на ЕП у Београду. На Светском првенству 2014. освојио је злату медаљу, прво одличје на Светским првенствима за нашу земљу од 2007. и прву златну од 1981. У најтрофејнијем нашем олимпијском спорту прекинуо је пост дуг 32 године без медаље.
Невероватна Даворова енергија
Председник Рвачког савеза Србије Жељко Трајковић рекао је да је Штефанек изванредним рвањем обрадовао нацију.
- Очекивали смо медаљу, а да ли ће бити златна, то је на Олимпијским играма лутрија. Он је бљеснуо, одлично је рвао, победио је све до финала а у финалу Јермена који је врло незгодан противник. Борио се максимално тактички добро. Оно што смо сањали, тај сан је досањан. Србија има олимпијског победника у рвању и ми смо поносни на то - рекао је Трајковић.
Он је додао да се нада да ће златна медаља бити подстрек за остале српске спортисте у Рију.
- Невероватна енергија је извирала из њега, био је толико самоуверен, толико сигуран да се и део те енергије пренео на нас. Надам се да ће покренути низ освајања медаља, да се радујемо, да Србија дође где јој је место. Дуго познајем Давора, мислим да је он изненађен, да ће права реакција тек уследити. Јесте се припремао, чак нас је убеђивао да ће тако бити. Финале је требало обавити са много концентрације и стрпљења. Рвање више од шест, седам година редовно доноси медаље са великих такмичења. Имамо одличне младе борце. Србија ће се, будите сигурни, на исти начин веселити и у Токију - навео је Трајковић.
Бивши рвач Момир Петковић, који је 1976. године за Југославију освојио златну олимпијску медаљу у Монтреалу 1976. године, рекао је да је Штефанек направио невероватну ствар за рвање.
- База свега тога почиње из Суботице. Крајње је време да се погледа мало дубље, како да помогнемо малим спортовима који нас на свим нивоима представљају на најбољи начин. Осим господина (Новака) Ђоковића, он је по мом мишљењу други човек Србије, иза (Николе) Тесле. Он нас представља на начин на који нас нико не може представити. Давор је имао невероватан турнир, није имао ниједну недоумицу а то је нарочито важно у овом тренуцима и на оваквим такмичењима. Из свег срца му честитам - рекао је Петковић.
Председник Светске рвачке федерације (ФИЛА) Ненад Лаловић рекао је да је Штефанек заслужено освојио злато.
- Он је феноменално рвао све мечеве, добио их лако и глатко са великом супериорношћу. Очекивао сам тај резултат када сам после прве борбе видео како се бори и у каквој је форми. Јерменски рвач је како добар, вероватно најбољи у тој категорији, али Давор је рвао паметније. То је био тежак меч, квалитетни противници, не зна се ко је бољи, али Давор је то боље обавио и заслужено освојио злато. Напокон да се чује химна Србије на Играма. Надам се да ће то мотивисати остале спортисте, да не буде само Штефанек са медаљом. То је и мотив за младе рваче, за Давора је досањан сан, а за младе може да постане”, рекао је Лаловић.
Мој син држи реч!
Славље у дому Штефанек не престаје. “Мој син шта каже и оствари”, рекао је отац Давора Штефанека, Дамир дан након што му је син освојио златњу медаљу на Олимпијади у Рију, а то је уједно И прва медаља за Србију. Комшије, пријатељи, другари, поручују: Веровали смо у Давора!
Иако им се син јавио и показао медаљу преко Скајпа, узбуђење родитеље Дамира и Ђенђику не напушта. Они су у среду увече отворили врата свога дома и примили свакога ко је хтео да навија за њиховог Давора и Србију. Скандирање, навијање, сузе…..Српска застава и на крају, златна медаља на Олимпијади. Родитељи, Дамир и Ђенђика Штефанек не крију своје задовољство, јер им је син испунио обећање.
- Не знам шта да Вам кажем. Иначе и ја сам био рвач и имам једну медаљу, додуше није тако сјајна. И мој други син Данијел је рвач, као и брат. Генерацијски се бавимо овим спортом. Давора нисам терао на рвање, то је сам изабрао - каже отац, Дамир Штефанек.
Његова мајка, Ђенђика Штефанек каже да једва чека да јој се син врати И да га загрли.
- Не знам шта бих вам рекла, успео је. Али то нам је обећао и испунио. Он се увек борио за Србију - каже Даворова мајка Ђенђика.
Када је одлазио,у Рио отишао је до олимпијске чесме у Суботици, где стоје имена легендарних суботичких асова Рефика Мемишевића, Момира Петковића, Ђуле Мештера и Тихомира Огњанова и рекао ту ће бити и моје име.
То је и испунио.
С. И.
Златни брица обријао бркове
У ноћи између уторка и среде у Рију се славила прва златна медаља за Србију коју је донео Давор Штефанек и тиме добио опкладу и обријао три деценије старе бркове селектору Милораду Докманцу.
-Још у Пекингу смо се договорили, ако буде олимпијска медаља, он ће обријати бркове. Обећао сам да ћу га ја обријати и ето, урадио сам то- рекао је Штефанек, на то се надовезао Докманац: - Обријао ме је са задовољством.
