У лошим условима нема резултата

Одбојкашице Футога завршиле су надметање у Суперлиги на претпоследњем месту и за опстанак у елити играће бараж са другопласираним из Прве лиге.

 Иако су на полусезони биле одлично котиране (седме), Футожанке нису успеле да одрже ниво у другом делу сезоне и Суботичанке и Зрењанинке су их претекле, оставивши их на деветом месту.

Прве сезона у елити завршена је, може се рећи, реално, али од почетка руже нису цветале у футошкој башти. Касније су се надовезивали проблеми и све је водило ка паду до претпоследње позиције.
- Први део сезоне смо одрадили онако како смо планирали. С три победе били смо седми, а имали смо шансу на неколико мечева да дођемо до победе, али смо то пропустили. Други део сезоне био је благо речено лош, има за то пуно разлога и свако од нас сноси одређену кривицу. Ја као тренер и играчице јер нисмо били довољно мотивисани, мислили смо да смо с првим делом завршили посао. Новогодишња пауза је била предуга, у наставку првенства нисмо могли да се вратимо у наш ритам. Ужичанке смо добили 3:2, а у свим осталим утакмицама нисмо узели ни сет – почео је причу Спасоје Милићевић, тренер Футожанки.

Шта је довело до пада?

- Било је много проблема. Као тренер сам морао да водим бригу о раду, о екипи, али и много других ствари. Морао сам да одржим ниво мотива, да држим екипу на окупу, а око нас је ситуција била у најмању руку катастрофална. Девојке су за читаву сезону добиле једну стипендију, ја као тренер нисам добио ни толико, а то је ситуација која се понавља неколико година уназад. Можда смо ми најкривљи јер смо очекивали да ће то да се поправи, али до тога није дошло. Читаву сезону смо одрадили без управе. Постоје ту три или четири човека који су близу, било их је у првом делу, али како смо кренули да тонемо, тако их је бивало све мање уз нас. Девојке и ја смо били препуштени сами себи, а то је недопустиво на нивоу Суперлиге. Имамо једног спонзора који увек помогне у складу са својим могућностима, али увек када смо се обраћали за помоћ. Град Нови Сад на даје то што је прописано, али ништа нисмо добили за ову годину. Када се погледа реално, заслужено играмо бараж, обзиром на то у каквим условима функционишемо.

Ушли сте у сезону са истим тимом који је играо Прву лигу. Да ли је било за очекивати нешто боље од баража?

- Надали смо се нечем бољем јер ни други клубови нису били у бољој ситуацији. Спартак, Зрењанин, Јединство из Ужица су били у проблемима, а ми смо започели све без пет играчица из прошле сезоне које су имале неку улогу. Сви ти клубови су се скупили и нешто урдили. Спартак је довео Радована Дабића који је урадио велики посао и са три победе се обезбедили. Зрењанин је довео девојке које су му недостајале, а ми смо се осипали. У првом колу нам се повредила Пилиповићева, па нас је на полусезони напустила Мрђанова и све се то одразило на екипу, кроз слабији спаринг. Да је дуже трајало првенство, мислим да бисмо довели у питање и бараж, али је Јединство имало својих проблема. Нисмо никога довели да попунимо састав, а после је било повреда кључних играча и све се завршило како се завршило.

Да ли некоме нешто замерате?

- Девојкама немам шта да замерим осим можда тога што нисмо били истрајни до краја. Како смо функционисали, нисам могао да браним девојкама да оду на пут за нову годину, да занемаре своје обевезе око школе или посла. Како сам већ једном рекао, ми нисмо полупрофесионални, ми смо полуаматерски клуб. Не знамо зашто тренирамо и радимо, али ако се овако настави, питање је да ли ћемо играти бараж. Не знамо шта нас чека сутра, када ће се велика дуговања према нама барем мало смањити. Девојке су разочаране, покушавам да их одржим, али не желим да претерујем јер хоћу да сачувам чист образ бар према тим девојкама.

Колико је тешко темпирати све за бараж јер вам следи пауза скоро месец дана?

- Ово је нова ситуација за све. Месец дана смо без такмичарске утакмице,  онда нас чекају три меча за седам дана. За неке девојке то није новост, аи за мене јесте. Подижемо се физички, али ће бити важније подићи се психолошки и то све ако дође до баража јер понављам, ситуација у клубу је катастрофална. Не знам колико ћемо још имати снаге јер све постаје мучно, сумњамо на све око нас и не видимо сврху свега. Покушћемо да изборимо опстанак, али питање је шта нас све чека следеће сезоне ко останемо. Екипе које нас очекују у том баражу, или Клек или Срем, имају сјајну логистику,
услове, навијаче, а ми смо далеко од тога и нисмо фаворити у том баражу ако до њега дође – закључио је Милићевић.

Марко Ристић

 

Било је вредно ући у елиту

Футожанке су шест сезона покушавале да уђу у елиту и на крају успеле у томе. С обзирмо на садашњу ситуацију, питали смо тренера Милићевића да ли је све било вредно уласка у Суперлигу.
- Било је. С већином ових девојака сам провео више од шест година и доказали смо себи да можемо да уђемо у елиту. Прошле године је све било супер, заједничка борба за Суперлигу, упркос лошем стању у клубу. Борили смо се због нас и изгурали смо све, надајући се да ће бити боље, али је све остало исто. Ваљда та Суперлига значи нешто. Јесмо из Футога, али мислим да не би било различито ни да смо из Новог Сада јер знамо судбине бивших суперлигаша Војводине и Варадина, а чини ми се да ћемо доживети исту судбину. Остаћемо с дуговањима према девојкама јер нисмо наилазили на људе спремне да помогну – рекао је Милићевић.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести