У рајском окружењу сањају медаље

 најлепше снове, оне о медаљи под врелим сунцем Рија, како би савладали бесконачну даљину која нас, ево већ више од три деценије, раздваја од олимпијског одличја у кајаку и кануу.

Чуруг има ону варошку раскош у којој се мешају звуци звона и весала, у атмосфери у којој, на наш начин доживљавамо велики свет и ону тајновиту снагу која израња из срца провинције, чинећи човека непобедивим. Како рече и сам тренер кајакашке репрезентације Србије Мирослав Алексић, који ради у тандему са колегом Сашом Радмановићем, нису се случајно определили за Мртву Тису и Рибљу чарду “Тиха Тиса”, чији етно-салашарски амбијент им, уз несебичну љубазност и предусретљивост домаћина, даје моћ да трасирају пут до звезданих висина изнад Копакабане.



- Пресрећни смо што смо нашли овакво место у нашој земљи, рај божји, у који се сјајно уклопио наш мали тренажни центар, капацитета 15-ак људи. Ту кујемо планове и брусимо форму за најважнији спортски догађај на свету - рекао је Алексић, који је и сам пре неколико година допринео да се делом изгради овај центар.



До почетка такмичења кајакаша на Олимпијским играма на језеру Лагоа на Копакабани, остало је још 20-ак дана, а на чурушком меандру, до 4. августа, форму бруси шест од десет чланова нашег националног тима.

- У потпуности смо задовољни урађеним, форма је све боља, а тренутно смо усредсређени на увеславање групних посада. Остало нам је још фино подешавање форме, рад на стази и тактици, тако да би требало да после Португалије, где ћемо боравити од 4. до 11. августа, одлетимо у Бразил у топ-форми.



Српски такмичари бориће се у девет дисциплина (четири женске и пет мушких), што је знатно више него пре четири године у Лондону, када су учествовали у шест.

- Од девет посада, очекујемо седам-осам финала, где је реално да две-три стигну до олимпијске медаље. Ако нас послужи и спортска срећа, онда би тај број могао да буде и већи, пошто имамо пет-шест посада које су јако близу резултата вредног медаље.

Увек је незахвално давати прогнозе у вези тога ко би могао да освоји медаљу, али Алексић има недвосмислено мишљење.



- У први план бих ставио освајаче медаље у двоседима са последњег СП Новаковић-Грујић, Н. Молдован-Старовић и Томићевић-Зорић. Не бих изоставио ни Марка Новаковића у К1-200, иако ове године није веслао у једноседу, а ту је и Дејан Пајић. Такође, верујем и у оба четверца. Српски кајак доживео је експанзију у последњој деценији, а ово је несвакидашња прилика да наши кајакаши стану на олимпијско победничко постоље, на коме су пре 32 године, у Лос Анђелесу, стајали Милан Јанић, Мирко Нишовић и Матија Љубек.



Иако је склопљен тек пре 30-ак дана, после изборног такмичења у Бачкој Паланци, новоформирани женски двосед на 500 метара у саставу Николина Молдован - Милица Старовић, већ важи за конкурента за медаљу.

- Сестре Молдован су победиле Старовићеву и Бенедекову, али смо проценили да ни један од та два двоседа није дорастао медаљи. Направили смо најбољу комбинацију, спојили из те две посаде најбоље појединце и, на основу неких параметара, сада имамо двосед вредан медаље.



И не само то, и четверосед је сада бољи, знатно му расту шансе за медаље, а онако то никако није било могуће. Чак је, можда, и већа шанса К4-500, јер је мања конкуренција - рекао је Алексић, а његов колега Саша Радмановић, који је задужен за женски део репрезентације је додао:

- Све четири наше такмичарке су врхунски припремљене. За разлику од њихове конкуренције која је учествовала на ЕП, наше девојке нису имале заједничко такмичење, али то никако није хендикеп. Последњи пут су веслале у квалификачијама за ОИ, када су извадиле визу за Рио. Посебно бих истакао да Милица сјајно прати Николину, што је предуслов за врхунски резултат. Пролазно време им је јако добро и у односу на прошлу годину пред велико такмичење у знатно бољој су форми.



Уочи пута у Бразил, комплетна српска експедиција последњих седам дана припремаће се у Португалији.

- Тамо ћемо имати симулацију стазе и услова који нас очекују у Рију, где дува бочни ветар, као и адаптације на временску зону. До сада нико није наступао на стази у Рију. Чули смо да нема фаворизованих стаза и да је ветар који дува с леве стране слабијег интезитета, што у принципу не би требало да утиче на резултате - појаснио је Алексић.



Јово Галић

У сопственим чамцима



Оно што радује наше веслаче је то да ће на ОИ у Рију наступити у својим чамцима.

- Захваљујући ОКС, који је све то финансирао, чамци наших такмичара, као и осталих европских репрезентација, послати су у јуну из Немачке за Бразил. То је још једна добра ствар за све нас и добар предуслов да се постигну добри резултати - уверен је Алексић.

Потребне такмичарске стазе



Познато је да Србија нема одговарајућа борилишта на коме се такмиче кајакаши, а шта би то значило за српски кајак, али и веслање, тренер Мирослав Алексић каже:

- Овде у Чуругу смо, где су сви остали услови за тренинге одлични, имровизовали једну стазу од 1.000 метара, али је немогуће такмичење на девет стаза. На пример, Ада Циганлија је лети неупотребљива, као и стаза на Тиквари у Бачкој Паланци због ниског водостаја... Постоје идеје да се направи нова стаза у Шапцу, или да се прилагоди на Тиквари. То је за од круцијалног значаја за развој нашег спорта. Имамо шампионе, а немамо стартне блокове из којих почиње трка. Примера ради, наши такмичари су за 8000 делова секунде на последњем ЕП освојили медаљу, а сам старт може да однесе и неколико десетинки због неискуства. Надамо се да ћемо и у том сегменту имати подршку и разумевање Министарства омладине и спорта и Олимпијског комитета Србије.