Црвено-бели су, после пуно муке, победили са 1:0, голом Александра Палочевића постигнутим тек у 86. минуту, чиме су стекли минималну, али значајну предност пред реванш утакмицу која се игра наредног четвртка у Велсу. Ривал Новосађана представио се као јако незгодан, али и фудбалски лимитиран тим, чија је једина жеља била да брани почетних 0:0 на све начине, не питајући за цену. Нажалост, у томе је имао савезника у руском арбитру Николајеву, који је толерисао све покушаје Острвљана да одуговлаче, симулирају, краду време и провоцирају, показавши им први жути картон за то тек у 73. минуту.
- Одиграо сам преко 100 званичних, такмичарских утакмица у досадашњој каријери, али се с ривалом какав је Конахс квеј још нисам срео - рекао је јунак победе Војводине Александар Палочевић. - Велшани су желели да прође тих 90 минута, а да нису имали другу идеју осим да се бране на све начине. У тактичком смислу, нису то чинили лоше, пратили су свог човека по читавом терену без обзира на позицију коју су играли. Нису нас пуштали ни једног тренутка, веома прецизно и дисциплиновано су се померали у одбрани и онемогућавали нас да играмо. С друге стране, може да нас радује то што смо имали потпуну доминацију на терену, брзе пасове и што смо били стрпљиви. Резултат од 1:0 је јако добар пред реванш, јер убеђен сам да ћемо тамо постићи гол, а онда ривал треба три пута да затресе нашу мрежу да би евентуално отишао даље. Не верујем да је то могуће на основу виђеног и надам се нашем пласману у 3. коло квалификација.
У 86. минуту искористили сте одличну асистенцију Новице Максимовића у простор и коначно савладали врло доброг голмана Yона Данбија. Опишите нам тај детаљ.
- Максимовић је убацио лопту и ја сам је, додуше тешком муком, примио и побегао свом чувару. У тренутку када сам шутирао, нисам видео да ме је ривал блокирао и учинило ми се да ће лопта отићи изнад гола. Срећом, она је добила путању параболе, прелетела чувара мреже Велшана и завршила у мрежи. Лепо је што сам постигао гол, како због чињенице да нам је донео толико жељену победу, тако и због мог самопоуздања. Било би ружно да толику доминацију нисмо крунисали голом и да је остало 0:0. Овако, имамо гол предности, наш голман Кордић није савладан и мислим да Конахс кеј у реваншу не може да игра пуно боље. Додуше, чујем да њихов тренер верује да могу да оду даље, али, најискреније, не видим начин на који то могу да остваре. Квалитетнија смо екипа и показаћемо то и у другој утакмици - додао је Александар Палочевић.
Новица Максимовић је пуно претрчао у овој утакмици. Његово додавање омогућило је Палочевићу да се упише у листу стрелаца и, уопштено гледајући, био је један од најзапаженијих актера сусрета.
- Ух, била је то јако тешка утакмица - рекао је Максимовић. - Очекивали смо да ће се Велшани повући, али је начин на који су то чинили био екстреман. Бранили су се свим средствима, згуснули су се пред својим голом, и надали се некој контри. Морали смо пуно да се крећемо, јер су играли фластера на нама, посебно на Пушкарићу и мени, па смо морали нешто да променимо у нашој игри. Убацивали смо лопте у простор иза њихове линије одбране и један такав пас донео нам је једини гол. Верујем да ће у реваншу морати да се отворе, а то ће и нама створити више простора за игру. Инсистираће на истом стилу, дакле на дугим лоптама, великом броју дуела и скоку, а рачунају и на то да ће им мањи терен бити савезник. Међутим, имаћемо довољно времена да се привикнемо на услове који нас чекају и да одиграмо добру утакмицу. Ако буде тако, а убеђен сам да хоће, оверићемо пласман у наредно коло квалификација за Лигу Европе.
Занимљиви су и статистички подаци са званичног сајта УЕФА, везани за новосадску утакмицу. Посед лопте био је 86:14 за Војводину, која је упутила чак 31 ударац ка мрежи Данбија (10 у оквир гола, 15 поред и 6 изблокираних), наспрам два каква-таква покушаја Конахс квеја. Новосађани су извели 13 корнера, а гости ни један. Од играча, Никола Трујић је покушао да савлада голмана седам, Палочевић четири, а Малбашић и Мелег по три пута. То све довољно речито сугерише о каквој доминацији Војводине је била реч, али није добро то што су црвено-бели показали и неефикасност. Срећом, Палочевић ју је прекинуо и донео Воши победу за много мирнији одлазак на реванш у Велс.
А. Предојевић
Где нестаде витештво
Многе од гледалаца сигурно је зачудио, а онда код њих изазвао и револт, начин на који су Велшани играли. Где год су могли “крали” су време, симулирали, улазили у сукобе с играчима Војводине, жалили се на одлуке арбитра Николајева. који им је, узгред, био више него наклоњен...
Остала је дилема, с обзиром да долазе из Велике Британије, “колевке фудбала”, где је нестало поимање витештва у овом спорту, жеље за надигравањем, фер-плеј дуела и схватања саме игре. Оним што су у Новом Саду показали, играчи из Конахс кеја нису имали ништа од тога. Напротив.
Контра за тренутак страха
У 77. минуту утакмице, у јеку потпуне офанзиве Новосађана, севнула је контра тима из Велса. Неко из одбране је насумично избио лопту из свог казненог простора, а она је стигла до снажног Мајкла Вајлда. Уследила је трка с Дарком Пушкарићем, голман Марко Кордић био је ван свог гола, али је Вајлд лоше шутирао и лопта је отишла далеко од циља.
- Искрено, уплашио сам се у том тренутку да не примимо гол, јер гости га једноставно нису заслужили - рекао је Александар Палочевић. - Срећом, њихов нападач је лоше реаговао и наставили смо да опседамо гол Конаха.
