да је своје знање кроз две смене усавршавало преко 230 дечака и девојчица из шест земаља из региона, узраста од 8 до 17 година. Без сумње разлоге за долазак малишана у овај камп треба тражити у чињеници да се на челу овог пројекта налази велики аниматор, тренер и заљубљеник у рукомет Игор Десница, као и то да је Црвенка у бившој Југославији била синоним за рукометни спорт и да су с њима радили добри стручњаци.
- Заиста радило се о великом пројекту, који су на првом месту јуначки изнели моји најближи сарадници, два Зорана, Ловре и Абрамовић, као и Владимир Зејак, где је уложено много енергије, труда и залагања да, поред силних саплитања, стигнемо до циља. Успели смо да испоштујемо захтеван план и програм за све узрасне категорије - рекао је Десница.
Иако у Денициним оценама преовлада задовољство на основу дечијих реакција, као рукометни перфекциониста тражи длаку у јајету.
- Ове године одабрао сам тренере из различитих школа рукомета, од Норвешке, Финске, па до југословенске, који су претежно испоштовали што се од њих захтевало. Али, као неко ко тражи највише и боље у сваком тренутку, не могу да будем у потпуности задовољан њиховим радом, пошто неки од њих се нису прилагодили у раду са децом, већ су тренинге организовали као да раде са сениорима. Зато ћу морати већ за следећи камп да обратим пажњу на то прилико избора тренера. А, у Србији је мало таквих стручњака.
Десница напомиње да је видно да деца нису заинтересована за спорт, да људи из рукомета морају много пажње да посвете маркетингу, како би привукли малишане.
- Дошли смо у ситуацију да деца не знају да наброје прву поставу наше репрезентације, зато су овакви кампови, праве оазе да се полазници друже с нашим најбољим рукометашима. Приметно је да је рад у клубовима, не желећи да омаловажавам никога, прилично танак. Деца су прилично необучена или нису обучена на оном нивоу на којем би требало да буду за одређени узраст.
Управо из тог разлога у кампу Црвенка велика пажња је посвећена индивидуалним тренинзима.
- То нам је и био циљ да деца бар колико-толико усвоје нова знања и усаврше постојећа, уз одређене корекције. С њима су радили заиста сјајни тренери попут Милосављевића, Пуљезевића, Исаковића, Норвежанина Видемана и Радићеве из Финске, као и промотери садашњи и бивши репрезентативци Србије. Надам се да смо успели да им променимо бар приступ и начин размишљања о тренирању рукомета, а у односу на први дан био је видан њихов напредак у сваком погледу.
Координатор и власник кампа Игор Десница на крају је истакао:
- Жао ми је што овај камп није наишао на разумевање људи из општине да колико-толико вратим моју Црвенку поново на пиједастал рукометних збивања. О, туристичким ефектима не бих ни да говорим, јер за ова два кампа и четири турнира, која смо такође ми организовали, прошло је преко 2.000 деце и њихових родитеља. Свакако, за одржавање 2. кампа велику захвалност дугујем Гордани Миленковић, Мирјани Грубор, Јовану Мајкићу, хотелима Бисер и Родић, ресторану Кристал, Сања транспорту, Дејану Десници, Дарку Арчетовићу, Зорану Тодићу, Лидији Вукићевић, Перу Шешуму, Марку Чабију, Ани Таталовић, као и ангажованим тренерима.
Ј. Галић
Гордана Миленковић уз кампере
Једна од ретких привредника која је препознала и новчано испратила овогодишњи камп Црвенка била је власница “Пољорада”, бивша рукометашица Црвенке, Банета Секулића, Кикинде, а сада одборница у Скупштини општине Кула Гордана Миленковић.
- Драго ми је што се овако нешто догодило мојој Црвенки. Игор ради друштвено корисну ствар, децу одваја од улице и порока, а бавећи се спортом остварују се и као будући корисни чланови наше заједнице. Неко ко је и до сада помагао борбу против алкохолизма и наркоманије, као и Удружење деце с инвалидитетом “Плава птица” нисам могла ни сада да останем имуна, па сам, у складу са својим могућностима, подржала и камп у Црвенки.
Наше место је одувек било препознатљиво по две ствари, шећерани и рукомету. Зато као неко ко живи у најслађем селу на свету не могу да разумем да је црвеначки спорт, посебно рукомет, на тако ниским гранама поред толиких привредника. Апеловала бих на њих да помогну овакве манифестације, поготово оне које су намењене нашој деци и нашем бољем сутра - нагласила је велики хуманиста и борац за правду Гордана Миленковић.
Тренери
Са децом су ове године радили: Зоран Ловре, Зоран Абрамовић, Жикица Милосављевић, Ненад Пуљезевић, Нада Павковић, Данијела Нела Ловре, Бранко Жежељ, Миодраг Кажић, Бошко Јоловић, Јан Ерик Видеман, Марко Исаковић, Владимир Зејак, Вања Радић, Младен Мјеримачка, Александар Рогановић.
У раду је помагао велики број промотера, а међу њима били су: Саша Маријанац, Илија Абутовић, Новак Бошковић, Митар Маркез, Јожеф Холперт...
