државне посете премијера Хрватске Андреја Пленковића Сарајеву и Мостару, у Орашју је ухапшено 10 припадника ХВО, што је изазвало велику забринутост званичног Загреба, али и страх становника тог места.
И док босански медији и званичници углавном ћуте о том догађају, у Хрватској се он тумачи као последица Пленковићеве изјаве да БиХ треба да мења изборни закон како би хрватске представнике у власти на нивоу државе БиХ бирали Хрвати.
У акцији СИПА-е у понеђељак ујутро ухапшени су Ђуро Матузовић (64), Иво Оршолић (64), Тадо Оршолић (56), Марко Доминковић (54), Јосо Недић (60), Марко Баотић (68), Марко Блажановић (61), Мато Живковић (52), Анто Живковић (57) и Стијепо Ђурић (51).
Они се терете за ратни злочин над српским цивилима током протеклог рата.
У очекивању одлуке Тужилаштва у Сарајеву, о хапшењу генерално нема пуно информација, а за очекивати је да ће се саборски заступници, барем неки од њих, данас затражити паузу од редовног заседања како би говорили о овом питању.
Регионална Н1 ТВ сматра да се мало тога може учинити, јер сваки наредни потез је, како се наводи, на министру спољних послова Давору Иву Штиру, који је јуче поручио да званични Загреб и даље подржава европски пут БиХ, али и да од очекује ангажман по питању решавања питања хапшења.
Министар спољних послова БиХ Игор Црнадак је на то одговорио да БиХ жели најбоље односе са Хрватском, али и да "одговорни за ратни злочин морају да одговарају".
За то време у Босанској Посавини, а пре свега у Орашју и околним селима, грађани су и даље у шоку због хапшења војног врха 106. бригаде ХВО-а из тог места на челу с генералом Ђуром Матузовићем и његовим замеником Ивом Оршолићем.
Бивша хрватска министарка правосуђа Весна Шкаре Ожболт, није искључила могућност нових напшења рекавши да је реч о поступцима покренутим још између 1992. и 1994, који су прошли фазу Хашког трибунала и вратили се у БиХ.
"То нису оптужнице националног правосуђа, оне су везане за тзв. римска правила пута темељем Римског споразума између Изетбеговића, Туђмана и Милошевића. Правила пута су била потребна јер су се окружења догађала у разним околностима", навела је она.
Ожболт је за региналну Н1 ТВ указала да су се доносиле смртне казне без суђења, па је хашко тужилаштво је формирало јединицу која је анализирала сву документацију из БИХ, која није могла подигнути оптужницу и покренути истрагу без Хашког суда.
" До 2004. године покренуто је 5.000 случајева, кад је главна хашка тужитељка Карла дел Понте обавестила органе у БиХ да од 10. мјесеца 2004. споменута комисија више неће радити и да се гаси. Након тог је сва документација враћена у БиХ, а Председништво БиХ је морало наступати по правилима римског пута", констатовала је Ожболт.
Бивша министарка, међутим, сматра да је сада тешко по том питању било шта урадити или зауставити.
Подсетила је да је већ овог лета објављено да је неких 800 или 900 случајева под истрагом и само је било питање када ће се то и догодити.
За то време босанска Посавина је у страху од нових хапшења, пишу хрватски медији.
Китаровић: Питање ухапшених решавати брзо, хладне главе
ЗАГРЕБ: Председница Колинда Грабар-Китаровић најавила је могућност да за данас сазове седницу Савета за националну безбедност, оценивши да је хапшење 10 припадника ХВО-а на подручју Орашја, питање које забрињава.
Позвала је да се оно, ипак, решава брзо и хладне главе.
"То је питање које се није појавило ни јуче ни прекјуче", рекла је Грабар-Китаровић, преноси Јутарњи лист.
Подсетила је да је то питање на дневном реду апсолутно присутно током сваког њеног разговра са званичницима БиХ и Србије, са међународним званичницима и хрватском заједницом.
Председница је, наводи овај загребачки дневник, признала да је изненађења хапшење припадника ХВО у Орашју, те да о томе није имала никакве информације.
" Поготово зато што је Орашје подручје у којем су се Хрвати и Бошњаци заједно борили за голу егзистенцију, за свој живот. Оно је симбол отпора Милошевићевом и Караџићевом режиму", навела је.
Грабар Китаровић је рекла да и Хашки трибунал никада није показивао интерес за било какве наводне злочине у Орашју.
"Оно што у овом тренутку морамо учинити јесте да се трезвено и хладне главе проуче чињенице о томе шта се заправо догодило. Према мојим информацијама управо сад, око поднева, суд у Сарајеву би се требао огласити о томе", рекла је она.
Додала је да је јутрос разговарала са лидером ХДЗ и хрватским чланом Председништва БиХ Драганом Човићем, који јој је, како је рекла, пренео да ће и тај државни орган разговарати о хапшењу у Орашју.
Рекла је и да је у сталном контакту са кабинетом премијера Андреја Пленковића, те како је отворена могућност да седница Савета за националну безбедност буде одржана већ данас.
БиХ има и пуно већих проблема него ово што се догодило
" Исто тако затражила сам извештај и изјашњење свих релевантних служби, требало бих да их добијемо да видимо да ли је неко у Хрватској ко је имао информације, и ако их је имао зашто нешто није предузео, и зашто ми као политички врх нисмо обавештени.
Поновила је да треба наступити трезвено, хладне главе, "зато што у овом тренутку не смемо учинити ништа што ће пре свега унети раздор међу народима."
"Неке који су данас у Хрватском сабору прозивали и једне и друге, молим их нека се сете, када су били на дужности шта су исто тако радили. Упорно сам тражила промену у дипломатији, у појединим службама, управо ради унапређења њиховог рада. Дакле, немојмо се међусобно оптуживати, идемо да видимо шта заједно можемо учинити", рекла је.
Сматра да би први корак Загреба требало да буде да државни врх Хрватске и БиХ седницу и заједно размотре проблем, да не допусте да он постане препрека нашим билатерланим односима, али исто тако и препрека путу БиХ у ЕУ, а надам се и НАТО.
"И да се усредсредимо на оно што је доиста битно у БиХ данас. БиХ има и пуно већих проблема него ово што се догодило. Ово што се догодило нажалост може само нарушити односе, зато је веома важно деловати брзо", закључила је предсједница Грабар-Китаровић.
(Танјуг)
