животног стандарда у 28-чланом блоку у 2015. години, док се на зачељу налазе Хрвати и Бугари.
Према подацима статистичке службе ЕУ објављеним на званичној интернет страници Евростата, иза Луксембуржана су Немци, чија је куповна моћ за 20 одсто већа од просека у ЕУ, а прате их Аустријанци, Данци, Белгијанци, Финци, Британци, Французи, и Холанђани и Швеђани са коповном моцји између 10 и 20 проценаат већом од просека ЕУ.
Пет земаља чланица бележи нижу стварну куповну моћ по становнику за висе 30 одсто од просека у 28-чланом блоку.
Летонија и Мађарска заостају за просеком ЕУ између 30 и 40 одсто, док су Румунија, Хрватска и Бугарска испод просека за више од 40 процената.
Конкретно стварна индивидуална потрошња у Хрватској је 2015. године била на 58 посто просека Европске уније, што је пад од 1,0 процентног поена у односу на 2014, док је Румунија напредовала на 59 одсто просека ЕУ.
Иза Хрвата је једино Бугарска, чија је стварна индивидуална потрошња на 53 одсто просека ЕУ.
Што се тиче земаља региона чланица Уније, Словенија је према стварној индивидуалној потрошњи на 75 посто просека ЕУ, Мађарска на 63 одсто.
Од земаља на Западном Балкану, куповна моћ по становнику у Црној Гори је била 2015. године на нивоу од 53 одсто просека ЕУ, у Србији на 46 одсто, у Македонији на 41, а у Албанији и Босни и Херцеговини на 37 процената од европског просека, према подацима Евростата.
(Танјуг)
