После напада у Берлину, дебата о заштити од тероризма

заштиту од тероризма, видео-надзора, до депортационог притвора, пише данас немачка штампа, преноси DW.

Анис Амри је усмртио 12 људи у прошлонедељном нападу у Берлину иако је био "познат полицији".

И то веома познат - делинквент још у Тунису, четири године затвора у Италији због подметања пожара, контакти са екстремним исламистима у Немачкој, интернет - истраживања о томе како се прави бомба - све то је Амрија довело на немачку листу особа за које постоји сумња да би могли да изврше политички мотивисана кривична дела, укључујући терористичке нападе.

Амри је чак био под присмотром служби па је ипак "нестао са радара", после напада успео да утекне, седне на воз и преко Француске стигне до Италије.

Пуким случајем је заустављен и убијен у Милану, преноси Дојче веле.

У тексту се наводи да онда није тешко закључити куда ових дана иде дебата у Немачкој.

Владајућа коалиција размишља о пооштравању мера безбедности.

Највише се говори о појачавању видео-надзора на јавним местима, о такозваним транзитним центрима на граници где би тражиоци азила морали да бораве док се прецизно не утврди ко су и шта су, о депортацијама странаца који почине кривично дело, о укидању развојне помоћи земљама које одбијају да приме своје грађане назад, као што је Тунис одбијао да прими Амрија.

Мозгање о томе које мере имају смисла одвија се у страху од јачања популиста.

У анкетама је десничарска Алтернатива за Немачку након напада у Берлину са 13 напредовала до 15,5 одсто подршке - политички поени сада се освајају "лањ анд ордер" реториком.

Лист "Шварцвелдер боте" пише да је недељу дана након напада у Берлину "отворен политички базар на којем се тргује свим и свачим што би могло да понуди бољу заштиту од тероризма".

"Од видео-надзора, до депортационог притвора. На базару је бофл роба на коју се већ нахватала прашина, ту су вишенаменске трице и пилуле за смирење. Премало је, међутим, интелигентних предлога који би се ухватили за еклатантне слабе тачке и незгодна питања која је открио случај Аниса Амрија", пише тај регионални лист.

Лист наводи један пример - "који инструменти требају службама како би задржали људе са листе опасних под контролом?"

"У ритуале немачке дебате о безбедности спада да се више прича о принципима него о стручним питањима", примећује минхенски "Зидојче цајтунг".

"Конзервативци нагињу томе да јачањем овлашћења полиције и тајних служби и пооштравањем запрећених казни наводно отклоне сваку замисливу опасност. Али чак ни у Сједињеним Државама исламистички удари нису спречени тиме што су након напада 11. септембра жестоко ограничени амерички принципи слободе", наводи лист.

Са друге стране, не помаже ни рефлекс због којег неки свако јачање безбедносне политике виде као удар на слободу и грађанска права - иако је важно не поклањати држави слепо поверење, наводи минхенски дневник.

Баварски "Мителбајерише цајтунг" сматра да се мора "окончати аљкавост са којом се овде третирају стотине људи са такозване листе опасних, али и хиљаде избеглица које не сарађују са институцијама".

"Треба пребродити и безвољност неких политичара који наивно, из виших, хуманих циљева, блокирају оштрији однос према потенцијалним терористима. Опасни људи са страним пасошем морају бити протерани. Они са немачким пасошем морају бити под строгом присмотром", закључује лист.

"Ноје оснабрикер цајтунг" упозорава да "захтеви који се чују су пре свега - прости. Тако се људима симулира да политичари тобоже озбиљно схватају њихову разумљиву чежњу за безбедношћу".

(Танјуг)