а Кинези то зову први дан првог лунарног месеца на основу кога се и рачуна почетак године. Према нашем календару Кинеска нова година може да буде између 20. јануара и 20. фебруара. Свака година по кинеском веровању је у знаку једне од 12 животиња, а ова у коју улазимо је година ватреног мајмуна. Кинеска нова година кроз различите програме обележава се ових дана и на Филозофском факултету у Новом Саду где делује Конфуцијев институт, а кинески језик је један од изборних предмета.
–Када прођу сви дочеци нових година у свету, тада почињу припреме Кинеза за прославу њихове Нове године, коју они зову Пролећни фестивал – прича нам, у разговору о веровањима и обичајима који прате кинеску културу, Наташа Пешић, синолог и професор кинеског језика на Филозофском факултету. – Тог првог дана по лунарном календару је млад месец, а 15. дана фестивал се завршава празником лампиона или фењера, када је пун месец. Све је, значи, везано за месец. Оно што је карактеристично и што је потпуно другачије него било где у свету јесу промене које настају пред саму Нову годину у кинеском друштву. Већина Кинеза живе ван места одакле потичу и обично имају прилику да се једном или два пута годишње врате кући, а то је најчешће управо поводом Нове године. Као што је и код нас обичај за Божић, тако је и за Кинезе Нова година прилика да се цела породица окупи, али они путују заиста из свих крајева света како би те дане провели у својим домовима.
Наша саговорница скреће пажњу на вести ових дана из тог дела света, уз које се могу видите фотографије испуњене невероватним гужвама на железничким станицама и аеродромима. То се сматра највећом миграцијом на свету која се дешава управо пред Нову годину у Кини.
– Можда би грубо било рећи да су Кинези сујеверни, али није ни далеко од тога – наводи Наташа Пешић. – Не знам колико је познато да Кинези не воле број четири и да опет јако воле број осам. У кинеском језику има много хомофона, па се четири каже си, што је по звучности слично речи умрети. Они повезују те две речи, тако да, рецимо, у Кини нема ознаке за 4. спрат у зградама. С друге стране, број осам се каже фа, што се везује за реч благостање, из тог разлога, на пример, они дају силне паре како би имали регистарске таблице са више осмица. С тим у вези су и нека веровања и обичаји везани за Нову годину. Рецимо, обавезно је да се на менију за тај празник нађе риба, која се каже јуи, а тако са каже и када нечег има у изобиљу, па је зато риба свакако на празничној трпези. Другог дана празника воле да на менију имају нудле. Иначе, кинеске нудле су, за разлику од шпегета, много дуже, а то симболизује жељу за дугим животом.
Цео Пролећни фестивал је у знаку дочека среће и цела кућа се за то припрема. По њиховим обичајима кућа се пред Нову годину детаљно чисти, а ако је рецимо нешто од одеће остало да није опрано, то мора бити обављено пре Нове године. Све мора да буде сређено, како би по њиховим веровањима, објашњава професорка Пешић, отерали злу и лошу енергију и оставили простор за срећу и добру енергију која треба да уђе у кућу. С тим у складу су и кићења и украшавања куће и просторија у њој. Обавезно је да се на прозоре пред Нову годину залепе украси од резаног папира, са мотивима животиња или неких кинеских карактера који симболизују срећу и благостање и држе се на прозорима 365 дана. Они су обавезно црвене боје, јер је то боја среће и радости за Кинезе. Затим се оките врата, са леве и са десне стране и изнад њих, пролећним куплетима, које они зову чун ли је, а то су уствари стихови и жеље за Нову годину. По речима професорке Пешић, чак и они који се баве кинески језиком и познати су им сви кинески карактери који су написани, тешко могу да преведу ове речи јер губе смисао који имају у кинеском, а постављају се такође како би се привукла срећа и омогућило да позитивна енергија уђе у дом.
За Кинеску нову годину везују се мноштво митова и легенди из прадавних времена. Једно од веровања, како прича наша саговорница, је да је за Пролећни фестивал пред сам дочек долазила неман која се звала Ниен, у данашњем преводу савременог кинеског језика значи година, и пошто је имала огромна уста могла је да поједе јако пуно становника и зато дочеци Нове године тада нису били срећни, јер су сви страховали од немани која ће се појавити. Једна од верзија те приче је да су неки младићи који су носили црвену боју бежећи од немани, бацили петарде и она се уплашила, што је био знак да црвеном бојом и петардама они могу ње да се реше.Тако се обичај задржао до данашњих дана - црвена боја је доминантна за Кинеску нову годину, а и бацење петарди као и ватромет су обавезни. Њима је бацање петарди начин да се зли духови и све што је лоше буком отера.
- Мени празничне трпезе се разликује на северу и на југу. Постоји обичај да ако неког заиста желите да угостите, да се он осети као цар, онда ћете га понудити са девет различитих јела, пошто број 9, опет има везе са хомофонима, карактер који значи нешто дуго, намењено само за цара па је и царско јело – наводи Наташа Пешић.- На северу Кине се служе кинески ваљушци или кнедле пуњене месом или поврћем, оне се кувају на пари, мотају се као сарма, али су од пиринчаног брашна и то је нека врста забаве зато што у прављењу тог јела учествује цела породица. Риба је такође важна, више је има на југу, али је присутна и на северу. Очекује се да на трпези буде девет јела, али то зависи и о коме делу Кине је реч. Поред старих обичаја има и оних који су настали у данашње време. После празничне вечере у кругу породице, Кинези обавезно гледају новогодишњу Галу, то је као неки наш новогодишњи програм на телевизији само много богатији, месецима раније се припрема, и у њему учествују најбољи уметници, најпопуларнији певачи и уметничке трупе. То је програм који баш прикује милионе Кинезе пред телевизором, а затим излазе напоље да погледају ватромер и бацају петарде.
И за Кинеску нову годину везује се даривање, мада они немају ни јелку испод које су поклони, а ни Деда Мраза. Углавном се даривају деца, понекад и пријатељи између себе, али то су обично ствари које су потребне, а деца добијају црвене коверте у којима су паре. Наша саговорница наводи још неке обичаје који прате тај петнаестодневни пролећни фестивал. Кућа се тих дана не чисти, како не би Нову годину метлом очистили и избацили напоље. С друге стране, није дозвољено ни шивење, ни шишање, јер се тако скраћује срећа, а све што је оштро може срећу да отера и да јој нашкоди. Кинези сматрају да је јако важно у том периоду бити позитиван, ведар, мислити лепо и себи и другима, и никакве озбиљне, тешке теме не би требало у том периоду да се потежу.
Пролећни фестивал завршава се 15. дана празником фењера или лампиона када је цела Кина препуна црвених фењера на које се често каче различите загонетке чиме се обележава крај Кинеске нове године када се сви враћају својим обавезама.
Нина Попов
Кинески као изборни језик за студенте
– Ово је прва година у којој је кинески понуђен као изборни језик и имамо 26 храбрих студената са свих катедри Филозофског факултета који се за сада лепо носе с тим језиком. Мислим да постоји страх, уствари и велика предрасуда, али није то нешто несавладиво, иако на први поглед тако делује. Потребно је заокружити основу, а онда иде надоградња као и код сваког другог језика, само треба прихватити тај другачији систем. За сада им лепо иде и надам се да ће следеће године бити и више студената – каже нам професорка Пешић која је кинески језик завршила на Филолошком факултету у Београду. – Ми смо већ са студентима обележили Нову годину предавањем који су сами припремили, а затим смо исписивали кинеске жеље које се каче на врата, користећи туш и четкицу како би изгледало изворно као кинеска калиграфија.
У оквиру циклуса „Откријмо Кину“ Наташа Пешић ће сутра у 13 часова на Филозофском факултету одржати предавање посвећено управо обичајима и веровањима везаним за Кинеску нову годину.
