У ЕП промовисане књиге о заједничкој историји држава Југоисточне Европе

ЗАГРЕБ/БРИСЕЛ: Центар за демократију и помирење у Југоисточној Европи, чије седиште је у Солуну, промовисао је у Европском парламенту две књиге из пројекта "Заједничка историја Југоисточне Европе",

а главна порука из расправе је да се историја не може предавати “егоцентричним и етноцентричним приступом”.

Такав приступ, како је истакнуто, подразумева да свака страна има своју истину о догађајима, а она је често супротна од онога како исте догађаје виде с друге стране.

У расправи је учествовао и комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан, који је похвалио напоре и садржај уџбеника, уз поруку да би Европска комисија ценила кад би власти држава из Југоисточне Еуропе ове књиге користиле као материјал за наставу у школама.

Пројекат је финансирала ЕУ под условом да су ставови у књигама ставови аутора, а не ставови Уније.

Књиге су намењене професорима историје као извор за предавање савремене историје Југоисточне Европе.

Под насловом “Ратови, поделе, интеграција” друга књига се бави догађајима од 1990. до 2008.

С обзиром на то да су често у овој регији и сами појмови проблематични, аутори и уредници се ограђују и од употребе појмова, вероватно знајући какве реакције у Грчкој изазива спомињање имена “Република Македонија” или у Србији “Република Косово” или на Косову “Покрајина Косово и Метохија”, пише загребачки Јутарњи лист.

Осим простора бивше Југославије и Албаније пројект, како се наводи, обухвата и Турску, Кипар, Грчку, Бугарску и Румунију.

Најчешће се као документи користе говори политичара, декларације политичких странака и чланци из новина.

Често се приказују чланци о истом догађају који их потпуно друкчије описују, зависно с које стране су медији, а затим се историчарима или студентима оставља могућност да успореде те текстове и сами закључе.

Прва књига говори о овом подручју након Другог светског рата, о комунистичким режимима и диктатурама, међународном положају тих држава.

Јутарњи пише да је за простор бивше Југославије једна од порука које се могу ишчитати да су се најдраматичније промене почеле догађати након уставних промена 1974. јер су већ тада, како се наводи, националистички кругови у Србији то видели као отварање могућности за стварање нових држава и да ће у том случају “више од 40 посто Срба” остати да живи изван Србије.

Као пример се спомињу говор београдског професора Михајла Ђурића.

Почетак протеста Албанаца на Косову 1981, што се, како наводи лист, често спомиње као почетак краја Југославије, приказује се кратко, само кроз један текст тада комунистичког дневника Рилиндја који говори о “демагогији” оних који стоје иза протеста и да су то одмах схватили “радници, грађани и омладина Косова”.

Највећи протест на Косову 1989, након доласка Слободана Милошевића на власт у Србији, приказани су кроз штрајк рудара у Старом тргу. Каже се да је тај штрајк “окончан силом”, али се нигде више не спомиње никакво насиље над Албанцима у то време, наводи лист.

Само се, додаје се, утврђује да је Србија променила Устав, да је “косовска Скупштина изгласала промене”.

За Јутарњи је занимљиво да се догађаји на Косову користе као прекретница у односима Србије према Словенији због солидарности коју су Словенци показали с косовским рударима. На крају је све, напомиње се, кулминирало и бојкотом словенске робе у Србији.

"Процес распада бивше Југославије, рат и жртве током тог раздобља свакако су најзанимљивији до књиге и вероватно ће управо он и изазвати највише реакција. Видљиво је да се и ту избегавају изрази ''агресија'', ''обрамбени рат'' или показивање прстом на одговорност било које стране. Такав приступ, иако разумљив кроз циљ постизања помирења, ризикује да ће створити дојам о релативизацији чињеница и разлога који су довели до ратова. По том је питању приступ прилично површан и углавном се догађаји тумаче позивањем на ''неке изворе'' или кориштењем израза ''сматрало се'' или ''неки су сматрали''.

Када је реч о Хрватској, Јутарњи пише да се у промовисаним књигама избори у Хрватској и победа ХДЗ-а с Фрањом Туђманом на челу спомињу као догађај који је “заоштрио односе с Хрватском”, а често се спомиње да је нова власт Србе избрисала као конститутивни народ.

“Републичка влада хтела је да промени политичку равнотежу снага у Хрватској што је пре могуће, с обзиром на то да су Срби представљали 14 посто (580.000) становништва и, због историјских разлога, има¬ли знатан утицај на политику као и у полицији и обавештајној служби. Нови режим се исто тако сматрао носталгичним према усташком режиму Независне Државе Хрватске (током Другог светског рата). Срби у Хрватској почели су побуну коју је додатно подстицала Србија, која им је давала материјалну подршку и оружје”, пише у дијелу о “дезинтеграцији Југославије”, наводи Јутарњи.

Лист даље пиша да се у многим деловима књиге понавља реченица да су током сукоба све стране чиниле злочине и етничко чишћење. Посебно поглавље посвећено је, како се наводи, логорима за заточенике, пре свега у Босни и Херцеговини.

Споменута су у књизи три логора, онај у Омарској где су држани муслимани, онај у Челебићима где су муслимани држали заточене Србе и логор Дретељ где су хрватске снаге најпре држале Србе, а касније и муслимане.

У књизи се наводи, преноси Јутарњи, да су на свим трима зараћеним странама у БиХ били присутни и страни ратници, било због идеолошке и верске солидарности било као плаћеници. Тако пише да су постојале посебне јединице муџахедина у редовима Армије БиХ, да су снагама босанских Срба помагали појединци из Русије и Грчке, а да су Хрватима помагали они из “европских католичких држава” те из Немачке, као и косовски Албанци.

Као посебно занимљиво, лист преноси, како се у књизи описују догађаји око пада Вуковара.

"То се приказује на две странице, без закључака или порука. Објављен је један чланак из београдске Политике о ''ослобођењу Вуковара'' и један из Вјесника с насловом ''Ко манипулише вуковарском трагедијом"”.

А хрватска војно-полицијска акција “Олуја” описује се као операција која је “окончала рат у августу 1995. године кад су хрватске снаге преузела контролу над Книном, главним градом тадашње Републике Српске Крајине”. Додаје се да “офензиву” Хрвати називају “ослобођењем”, а Срби “падом” Книна.

Такође, као занимљиву реченицу, Јутарњи преноси да у књизи стоји да је “Олуја” “спроведена уз помоћ бивших америчких војника уз прећутну подршку владе САД и учешћа Армије Босне и Херцеговине”. Та је операција, наводи се у тексту, “резултирала масовним егзодусом Срба (око 200.000) а након тога је следило паљење села”.

Иначе, овај пројекат је подржала и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини.
(Танјуг)
 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести