Велт ам Зонтаг: Нова акциjа фронтекса да се тестира у Србиjи

 која је направила заокрет за 180 степени, преноси "Дојче веле".

Наводи се да недељник "Велт ам зонтаг" тврди, позивајући се на изворе у "безбедносним круговима" да би нова акција фронтекса, агенције ЕУ за управљање оперативном сарадњом на спољним границама држава чланица Уније, "за почетак требало да буде тестирана најпре на Западном Балкану, можда у Србији".



"Што се тиче акције фронтекса, почетком децембра би требало да буду решена правна питања у вези са акцијама ван ЕУ", наводи магазин.

"Велт ам зонтаг"пише о „новом граничном искуству" у Македонији, „мини-држави" у којој сада „ЕУ жели да сама постане активна - и тако коригује свој курс". У чланку се наводи да „дуж границе (између Грчке и Македоније) дугачке око 250 километара", у неприступачним брдима постоје само две веће долине.



"Где би, ако не ту, Европа могла да се херметички затвори? Управо у том појасу ће сада да се одиграју први кораци у покушају зближавања Европе. Истраживање наших новина је показало да би ускоро ЕУ сама требало да обезбеђује границу. Агенција фронтекс би требало да пружи робусну помоћ. То што је канцеларка (Ангела Меркел) до сада одлучно одбијала, ускоро ће морати сама да спроводи и тиме поново коригује свој курс", оцењује берлински недељник.



Наводи се да се "при томе ради о важном делу будуће заштите спољних граница која ће ићи тако далеко да мигранти од једног тренутка неће бити враћани само у Турску, већ ће моћи да буду послати и у Северну Африку".

"Ради се о милионима људи који се пред вратима Европе надају да ће се у њу увући кроз пукотину. Натезање око курса у избегличкој кризи нигде није тако јасно видљиво као на граници између Грчке и Македоније", пише "Велт ам зонтаг".



Када је Македонија у јуну 2015. решила да пушта избеглице да уђу без већих проблема, „брана је пукла".

"Македонија се надала да ће Немачка убрзо послати сигнал да је готово са пријемом избеглица. Али, тај знак није дошао. Ни у јулу, ни у августу, ни у септембру, када је преко границе на Балкану понекад долазило више од 10.000 људи. У октобру је Македонија иза затворених врата затражила помоћ - да дође европска агенција за заштиту граница фронтекс и да контролише границу са Грчком", пише недељника.



У наставку се критички пише о Грчкој као земљи која је разрадила савршен систем за прослеђивање избеглица даље, на север, и чија је сарадња „личила на саботажу". Ипак, притисак је био велики и „Грчка се ипак покренула": почела је свеобухватна сарадња са фронтексом. Али граница са Македонијом није тако непропусна; свакодневно је прелази око 100 до 200 „илегалаца".



"Дојче веле" наводи и да лист "Рајнпфалц ам зонтаг" пише да је „права порука коју су аустријски канцелар (Кристијан) Керн и други хтели да пласирају (на суботњем самиту о избегличкој кризи у Бечу) гласила: нема више миграције на Балканској рути, или прецизније "ми не желимо избеглице.

Реч је о затварању граница и стварању острва блажених од Источне Европе, наводи лист и додаје да ће сада Грчка, Италија, Шведска или Немачка видети како она излази на крај са стотинама хиљада људи који траже заштиту.



Комесар ЕУ за миграције Димитрис Аврамопулос је указао на важност заједничких решења. Он је земљама ЕУ које одбијају да прихвате фер расподелу избеглица поручио: солидарност се не наручује а ла царте. И то је тачно!", додаје овај дневник из Ландауа.

Ллист "Минхнер меркур" сматра да је на самиту учињен „још један колут уназад".



"После великог покајничког говора Ангеле Меркел, у избегличкој политици следи ударац за ударцем. Балканска рута, чије је затварање канцеларка још на пролеће оштро осудила, сада би - уз њен благослов - требало да буде херметички затворена," пише лист.

Досељеници који дођу преко Египта или Либије, како лист наводи, одмах би требало да буду враћани натраг, а избегличка канцеларка више не жели да чује за хумани императив и слоган Успећемо!



Она сада говори о „илегалној миграцији", изгонима, споразумима о враћању имиграната и даје ново обећање: Немачка ће остати Немачка. Али, она то може бити само ако поврати контролу над својим границама и својим државотворним народом. Мере које су сада донете - одавно је требало донети, оцењује минхенски дневник.



(Танјуг)