„Наташа” се опирала селидби

БЕЧЕЈ: Моћне грађевинске машине читав претпоследњи фебруарски дан тресле су постамент где је више од 37 година стајао споменик „Победа”, да би га са централног трга на

 предвиђено место уз Тису пренели тек дан касније. „Наташа”, како су је Бечејци назвали, као да се опирала пресељењу.

Од девет ујутро бушилице, велике и мале брујале су и бука је привлачила пажњу знатижељних Бечејаца. Постамент се крњио, али је бечејска „Ника“ усправно стајала. После више од пет сати непрестаног измицања дна, зањихала се у ваздуху. Онда је још око два сата трајало постављање на платформу за селидбу. Тек тада је седамнаесточлана екипа одахнула.

- Планирали смо да све урадимо у једном дану, али се одвајање споменика од постамента одужило и одлучили смо да селидба буде наредног дана - рекао нам је шеф градилишта на бечејском тргу, у име извођача радова „Енерyи - про“ Дејан Вурунић. - Морали смо да радимо постепено, како не бисмо оштетили споменик, а онда нам је и постављање на платформу за селидбу одузело доста времена, па смо безбедности ради све оставили за нови дан.

Споменик је на централни бечејски трг постављен 29. новембра 1979. године, а сада је пресељена на место где се спајају Зелени корзо и шеталиште крај Тисе у непосредној близини хотела „Империјал лукс“. Пројектом реконструкције вековног бечејског трга за рад пољске вајарке Кристине Плавске Јацкевич споменик „Победа“, није било места и промена локације била је неизбежна. Покрајински завод за заштиту споменика културе припремио је пројекат за евакуацију споменика тешког преко шест тона, а стручна екипа прихватила се захтевног .

- Поред промене термина селидбе за један дан, променили смо и маршруту транспорта, због незгодног прилаза из правца хотела. Раније смо изградили постамент у који је утрошено двадесетак кубика бетона и две тоне арматуре - додао је Дејан Вурунић.Транспорт и монтажа завршени су за непуна три сата, далеко брже и лакше од демонтаже.

„Наташа“ је добила ново уточиште, али Бечејцима је остала дилема да ли је то право место, јер имао је доста заговорника предлог да би прикладније место за споменик било на Видиковцу, крај ушћа Великог бачког канала у Тису, где се налази спомен обележје невино страдалим жртвама Велике рације 1942. године. Управо ту су стигли из правца Баната ослободиоци Црвеноармејци 8. октобра 1944. године. Уједно, споменик „Победа“ био би својеврсни „светионик“ за лађаре приликом пловидбе Тисом.

Бечејце је зачудило и то што је лице женске фигуре, која симболише победу, окренуто Тиси, а не граду. Шетачи сада прилазе „Наташи“ с леђа, а спреда имају прилику да је виде само са платоа, где је на пар метара још један споменик, грб Бечеја у мозаику рад недавно преминулог Иштвана Часњиа.

  В. Јанков

 

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести