„Стојадином” сакупио све печате

ЗРЕЊАНИН: Зрењанинца Ервина Бухекера многи знају као врсног авиомоделара, неки као нумизматичара и филателисту, неки опет као дугогодишњег планинара,

 што он све јесте. Али, ретко ко зна да је Ервин са супругом аутомобилом прокрстарио целом бившом Југославијом. Да је то тако потврђују и плакете, бронзана, сребрна и златна, коју су Ервин и његова супруга заслужили учешћем у кампањи Ауто мото савеза Југославије – „Аутотрансверзала – Упознај своју домовину да би је више волео”. Кампања је вођена 70-их година прошлог века.

- По природи сам радознао, волим све да видим, да возим и решио сам да учествујем у тој кампањи. АМСЈ је у свакој од бивших република одредио пет занимљивих места у којима су се налазили специјални печати. На пример, у Словенији је то, између осталих места, био Анкаран, у Хрватској Кумровец, па рецимо манастир Светог Јована Бигорског у Македонији, Жабљак у Црној Гори. Стигнете у место, ударите печат и настављате даље.

Кад сакупите 10, добијете бронзану плакету, 20 сребрну, а 30 златну. Не мора то да буде у једној години. Користио сам сваку прилику, осим службених путовања, да сакупљам печате, а са мном је ишла и супруга, па је плакете добила и она као сувозач. Кренуо сам првих година „тристаћем”, а завршио 1980. „стојадином”. Плакете су се увек додељивале 29. новембра за Дан републике – прича за „Дневник” Ервин Бухекер.

На путовањима аутотрансверзалом Ервин и његова породица доживели су безброј лепих и занимљивих ствари.
– На Жабљаку није било печата. Нису ни чули за тако нешто. Шта ћу сад? Назовем АМС Црне Горе, а они нису ни чули за кампању. Онда назовем АМС Југославије, кажу ми, нека ти ударе било који печат на ком пише Жабљак, признаћемо. Тако је и било и то је једини печат који се разликује од осталих. Било је кварова на аутомобилу, гуми дефекта.

Опет у Црној Гори, поквари се ауто и замолимо неке домаћине да преспавамо у дворишту. Жена и деца у колима, а ја у шатору за једну особу. Ујутро ми жена исприча како ока није склопила. Каже, дрмају се кола, помисли да је земљотрес, а кад је боље погледала, оно крава се чеше о врата - присећа се Бухекер.

Породица Бухекер обишла је целу бившу домовину и Ервин данас каже да лепше земље ваљда на свету није било, али да ни тада, а ни сада, није добро промовисана.– Лепа земља, добри људи, тога се сећам. Најмање сам обилазио Војводину, као да сам предосетио шта ће да се деси. Нажалост, сад могу по Војводини, али нестало је пара. Носим предивне успомене, фотографије, и наравно плакете које кад погледам сетим се шта смо моја породица и ја лепо доживели – закључује Бухекер.

Ж. Балабан

 

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести