расположиве правне могућности или, пак, немају довољно поверења у рад институција које би те проблеме требало да решавају. Полазећи од тога у Бечеју су Транспарентност - Србија и Бечејско удружење младих отворили Антикорупцијско саветовалиште.
- Сваке среде од 14 до 20 сати у просторији Општег удружења предузетника, Золтана Чуке 4, бићемо на услузи онима који сматрају да су на било који начин погођени корупцијом. Није на одмет додати да је правна помоћ грађанима који се осећају као жртве корупције или који имају сазнања за коруптивна понашања бесплатна – рекао је јуче у име Бечејског удружења младих Александар Ђекић.
Програмски директор Транспарентност-Србија Немања Ненадић појаснио је да су истраживања показала да су све институције погођене корупцијом и да се мало одмакло у разрешењу ове проблематике. Друга страна приче су истраживања која се баве стварним искуствима и долази се до податка да се проценат оних који су подмићивали креће између 10 и 20 одсто. Главни циљ рада Антикорупцијског саветовалишта јесте да повећа учешће грађана у борби против корупције, чиме ће се повећати број пријављених и касније број решених случајева корупције, нагласио је Немања Ненадић.
Начин рада Антикорупцијског саветовалишта представио је сарадник Транспарентност-Србија Раде Ђурић и том приликом подсетио да је ова активност кренула 2006. године у Србији, када је покренуто 145 случајева и сваке године је број растао, да би лане достигао цифру од 921 случаја.
-Циљ нам је да анимирамо грађане да, евентуално, сами воде своје поступке уз неку врсту правне помоћи, односно асистенције, и да их подржимо да до краја истрају у поступцима које воде, а не да се све сведе на пријављивање одређеног случаја. Ми смо ту да помогнемо у индивидуалном случају и са друге стране да извршимо неку врсту притиска и контроле саме институције која би требало да обавља свој посао. Наравно ако је евидентно постојање случаја корупције - додао је Раде Ђурић.
О досадашњим искуствима и будућим корацима Антикорупцијског саветовалишта говорила је адвокат Кристина Главорданов, која је члан Надзорног одбора БУМ и сертификована службеница за јавне набавке, чији су случајеви, посматрано по секторима, убедљиво водећи.
Најзад, у оквиру пројекта „Повећана транспарентност и ефикасност јавног сектора у четири области“, који захваљујући подршци Делегације ЕУ у Србији и Канцеларији за сарадњу са цивилним друштвом Владе Србије спроводи Транспарентност-Србија, одржана је и радионица на тему: Надзор у јавним набавкама.
В. Јанков
