у банкрот крајем октобра, представљао је тежак ударац за ионако нејаку сомборску привреду и економију оптерећену великом стопом незапослености, али ни оваквим епилогом није стављена тачка на агонију ове фирме. Њене највеће проблеме генерисао је никада до краја завршени процес сукцесије бивших република социјалистичке Југославије и власничке трансформације.
Мада у ликвидацији, „Борели“ је наставио сарадњу са дотадашњим партнерима из Немачке, фирмом Б.Стумп Баиер, а због новонасталих неспоразума на релацији ликвидационе управе и немачког произвођача обуће, радници „Борелија“ су у понедељак одржали протестни скуп.Како тврде представници радника, који инсистирају на анонимности зарад властите сигурности, до њиховог протеста је дошло након одбијања представника Агенције за лиценцирање стечајних управника да се изјасни о предложеном уговору са дугогодишњим пословним партнером о наставку производње у „Борелију“, али и због чињенице да је Б.Стумп Баиер-у онемогућено да уопште и истовари репроматеријал из нетом приспелих камиона у кругу фабрике, чиме се практично онемогућује реализација претходно договорених послова за немачког партнера.
С друге стране, истичу радници, продужавају се уговори са предузећима која имају неизмирене обавезе према „Борелију”, а опструише се пословање предузећа из Немачке, које све своје обавезе не само да је уредно измиривало, већ је у појединим ситуацијама плаћало и пре договорених рокова. Овај немачки партнер је, суочен са отварањем стечаја у „Борелију“, својевремено предлагао да закупи или купи део простора и машине потребних за његову производњу, али и поред посредовања представника локалне самоуправе, до стабилнијег договора са тадашњом стечајном управом очигледно није дошло.
Радници који очекују много од интересовања Б.Стумп Баиер-а за наставак сарадње и евентуално учешће у куповини погона „Борелија“ па самим тим и обезбеђивањем радних места и егзистенције за квалификоване обућаре којима Сомбор и околина обилује, забринути су и чињеницом да, како тврде, ништа није урађено по питању уписа стечајне масе, нити продаје залиха од 120.000 пари обуће која из дана у дан губи на вредности.
Званични стечај, проглашен јула прошле године, отворен је над сомборским „Борелијем“ због трајне немогућности плаћања обавеза, а том приликом се баратало податком по којем су укупна дуговања овог некадашњег обућарског гиганта била око 1,9 милијарди динара. У целом случају, за који се 15 година није нашло смислено решење, готово бизарно звучи чињеница да је до банкрота дошло услед тога што нико, дакле ни стечајни управник ни бројни повериоци, није нашао за сходно да макар надлежном Привредном суду у Сомбору подастре Унапред припремљени план реорганизације, те стечајној судиници Катарини Милојичић није преостало ништа друго до да 24. октобра изда решење о покретању банкрота над „Борелијем”.
Мада је од самог почетка процеса власничке трансформације почетком трећег миленијума постојало велико интересовање страних инвеститора за учешће у приватизацији формално друштвеног предузећа, до озбиљнијег корака у том правцу никада није дошло пре свега због инсистирања некада матичне фирме, комбината гуме и обуће „Борово“, на ексклузивном праву власништва над целим „Борелијем“, у чему су хрватској компанији, као ангажовани адвокати, помагали чак и поједини тадашњи високорангирани политичари на власти.
М. Миљеновић
Нико није поднео план за спас
Како од 15. јула прошле године, када је проглашен стечај над овим предузећем, у сомборски Привредни суд није пристигла ниједна иницијатива за реорганизацију обућарске фирме, на ову терминалну одлуку суд је натерала законска обавеза проглашавања банкрота уколико се у року од 90 дана од проглашења стечаја не предложи Унапред припремљени план реогранизације.
