справљани су сокови, мармелада, пекла се чувена дудовача. Данас у улици Вука Караџића, када се из Бачке Паланке крене у Нову Паланку, односно ка стамбеном насељу Синај остала су само четири стабла. Пре десетак дана зреле дудиње почеле су да падају на друм, а станари испред чијих кућа се налазе стабла купе дудиње, комина већ ради и најављује дан када ће из луле казана процурити препознатљива ракија, која је данас прави специјалитет, реткост, па се служи само на велики дан, славу, свадбу, крштење, рођендан најмилијих, веле, служи за луксузирање.
Комшије кажу да највеће стабло има преко 80 година. Било је још старијих дудова, али су посечени, јер су наводно сметали жицама, али и људима који нису навикли на зрели дуд који се лепи за асфалт. Упорни Паланчани купе дудове који падну на травњак, али они који падну на асфалт буду изгажени и по врелом дану шири се мирис комине. Од два дуда који су родили ове године, јер су други поткресани, у овој паланачкој уличици један је бео, а други ружичаст.
Стручњаци кажу да има преко 100 врста дудова широм света, поред ових паланачких најпознатији у Србији су и црвени, црвеноцрни, црвенољубичасти до црног. Кажу да је бели дуд најбољи за узгој свилених буба, а црни за кућну прераду. Први је пореклом из Кине, а други из Персије. У ЏВИИ и ЏВИИИ веку дудови се шире Војводином, а сађени су дуж путева, по парковима, ивицама парцела, око винограда, по двориштима и постали су заштитни знак војвођанских салаша и традиционалних сеоских дворишта у већем делу Србије.
Паланачки дуд стар преко 80 година још је у цвету младости, јер дудови могу да живе и 250 година. Народни лекари тврде да су изражена лековита својства цвета, листа, коре и плода дуда. Користи се и у производњи козметичких препарата, али и као допуна у антидијабетичарској терапији...
Некада је у Бачкој Паланци која је, иначе никла на мочвари, уз Дунав, дуд сађен скоро поред сваке набијаче, јер се сматрало да одрасло дрво спречава рушење кућа од земље. Сваког дана дуд може да „попије“ и 200 литара подземне воде која повремено пуни овдашње подруме. Сада је стабло дуда у самој вароши постало реткост. Локална самоуправа је пре скоро две године засадила више од хиљаду младих дудова поред атарских путева, тамо где су у прошлом и ранијим вековима дудови и били. У делу атара Старе Паланке проценат примљених садница је, кажу надлежни, преко 80 одсто, док је у Новој Паланци, поред Букинског пута, много садница осушено, или почупано, уништено пољопривредним машинама. Ипак, кажу у Бачкој Паланци, дуд се полако враћа у атаре овог дела приобаља Бачке, а то, поред осталог, значи и повратак познате дудоваче.
М. Суџум
