Сремска Митровица, врло поносни. Приликом досадашњих археолошких истраживања на Царској палати пронађено је око 350 метара квадратних очуваних мозаичких површина, а највише су заступљени геометријски полихроми мозаици. Наша екипа затекла је рестаураторе који их склапају, али не планирају да их врате на под, већ на зидове Царске палате и представе јавности у виду својеврсне галерије мозаика који су права реткост у светским размерама.
Данашња Сремска Митровица испод својих кућа и улица још крије трагове некада раскошног и моћног римског града Сирмијума, а мали део Царске палате, могуће је видети и данас. Директор Завода Љубиша Шулаја напомиње да су они задужени за цео Срем који обилује културним наслеђем, али да је Митровица, град у којем скоро сви објекти на градском тргу представљају културно добро, велики професионални изазов за све који се баве баштином.
Пре седам година остаци царске палате добили су свој стаклени кров и отворени су за туристе, па ово место често посећују организоване екскурзије, али и бројни странци, жељни очуване антике.- Сирмијум са локалитетима је најзначајнији за наш град, као и градско језгро са трговима, а истраживања су почела пре 60 година- каже Шулаја и додаје да су нађена 33 златника, од којих су три светски уникати, али и римски шлемови који су до сада излагани у разним музејима.
За налазе од светског значаја, урађена је мапа града и поуздано се зна докле је ишао град и место на ком се налазио Сирмијум, који је цветао од првог до шестог века, када су га разорили варвари. Шулаја верује да иако је до сада доста истражено и знају се бедеми града, постоје још многе тајне које су неоткривене. Сирмијум је у то време био једна од престоница царства, зна се да је ту постојала ковница новца, многе државне институције, палата и житница, уз палату јавно купатило, хиподром пола километра дужине, који је сондама трасиран, нађени су масивни остаци и у граду је означен таблама почетак и крај тог локалитета.
Проблем је што је Сирмијум испод живог града и налази се испод приватних башти и кућа и тешко га је истражити. Након пројеката конзервције, неопходан је пројекат намене споменика, самоодрживости и презентације.- Самоодрживи споменици културе су најбољи фактор за афирмацију града, јер онда долазе туристи, а осим значаја очувања и културе, имамо и велики туристички потенцијал - каже Шулаја и додаје да је то ресурс који треба све више експлоатисати. -До сада се најмање средства издвајало за презентацију, туризам се деценијама сводио на морски и бањски, а овај туризам који је у целом свету заступљен, код нас није довољно.
Споменике је јако битно презентовати да сами себе одржавају или побољшају живот једне средине или локалне зједнице у којој су лоцирани. Црква мора да буде жива, грађанска кућа трба да се приведе намени да привређује, најгоре је уложити паре у обнову и оставити да стоји. У пројекту конзервације најбитнији је елемент намене, зашто се нешто обнавља.
Најбољи пример за то је наткривање Царске палате, која је сада симбол града, као и градски трг, каже Шулаја и додаје да се не смеју заборавити ни новији споменици, посебно они из ослободилачких ратова, који су такође, важно културно наслеђе града. Град брине о текућем одржавању градских споменика, а тренутно се ради на томе да држава улаже у обнову споменика везаних за догађаје из светских ратова.- Ако планирамо једном да уђемо у Европску унију, јако је важно да покажемо обиље нашег културног наслеђа и да будемо по њему препознатљиви- каже Шулаја.
Маша Стакић
Урбана легенда
У Сремској Митровици кружи урбана легенда како су Американци желели да плате измештање целе Сремске Митровице, како би се ископао Сирмијум.
- Ово је наравно измишљена прича, али је суштина да је после ископавања и конзервације, најбитнија презентација - каже Љубиша Шулаја.
Нова ископавања у јуну
Од јуна идуће године планирано је археолошко ископавање у самом граду, а заинтересовани су и археолози из Сиднеја, који планирају да обезбеде средства.
- Ово ископавање је од изузетног значаја, јер имамо резултате истраживања 15 сонди који потврђују да се ради о приватној царској вили из трећег или четвртог века, што не можемо са сигурношћу знати док се не уради ископавање- каже Шулаја и додаје да се сумња да је реч о вили Рустика, а пронађени су делови порфира из каменолома у Египту, који није био карактеристичан за градњу за обично грађанство.
Након ископавања, морају се обезбедити средства за конзервацију и презентацију, јер ако тога нема, налаз је најбоље поново прекрити земљом која ће га чувати, поручују стручњаци заштите митровачког блага.
