Цела фирма опет на продају
СЕНТА: Општински челници Сенте инсистирају да се што пре оконча стечај у АД „Пољопривреда” у Сенти, који се у некада угледном пољопривредном предузећу спроводи након неуспешне приватизације
и раскида купопрођаног уговора са контроверзним бизнисменом Милетом Јерковићем. Они се залажу да се поновна продаја предузећа обави у целини, без распарчавања и продаје у деловима.
Председник сенћанске општине Рудолф Цегледи, његов заменик Ференц Борбељ и саветник председника општине за пољопривреду Карољ Месарош о стању у АД „Пољопривреда” говорили су на конференцији за новинаре, указавши да је „Пољопривреда” 2007. године запошљавала око 400 радника и поред властитих 600 хектара ораница и више фарми користила 5.400 хектара земљишта у државном власништву. Цегледи је предочио да се до 2011. године ова површина смањила на 2.400 хектара под заливним системом, које је „Пољопривреда” изградила 80-тих година.
- Предузеће је својевремено покренуло судски спор, тражећи површину под заливним системом у власништво, а не само на коришћење - појаснио је Цегледи. - Првостепени суд је 2011. године донео привремену одлуку да „Пољопривреда” користи земљиште до коначне пресуде. У међувремену је уведен стечај, а коначну одлуку у овом спору донео је другостепени суд и обавестио нас у јуну ове године да „Пољопривреда” не може да стекне право власништва над земљиштем у заливном систему.
Он је додао да је „Пољопривреди” дато право пречег закупа, по основу заливног система и што две године користи ово земљиште, али да оно не може бити предмет лицитације за издавање државног земљишта у закуп. Цегледи сматра да је лоша одлука да се ове површине не могу издавати у закуп на лицитацији, јер онај ко користи земљу мора то и платити.- Предузеће као целина, а не само земљиште у заливном систему, требали би што пре да добију новог власника, са којим ћемо радити на његовом развијању, а што ће донети неколико стотина нових радних места - каже Цегледи .
Општина Сента је примедбу на пресуду којом је прецизирано да „Пољопривреда” не може да стекне право власништва над земљиштем у заливном систему упутила Министарству пољопривреде - Управи за пољопривредно земљиште, али одговора још нема. Општинско руководство сматра да би требало сачувати 2.400 хектара под заливним системом у једној целини, а не распарчавати.
М. Митровић