а извозили су у 45 држава широм света, док је увоз био из 64 државе. Пошто је лане увоз био 62,2 милиона евра, у спољнотрговинском пословању остварен је суфицит од 137,5 милиона евра.
Девизни пазар привредника северног Баната, више од три пута надмашује вредност увоза. Привредницима северног Баната доминантно извозно тржиште је ЕУ, али имају спољнотрговинске партнере и у Русији, Индији, Мексику, Израелу, Кореји, САД, Аустралији, Новом Зеланду и другим земљама.
В.д. директора РПК Севернобанатског округа Тибор Хорват наглашава да фирме са подручја Кикинде предњаче у извозу, јер су оствариле скоро 92 одсто пазара, док је је извоз из чоканске и новокнежевачке општине знатно скромнији. Сличан је однос и код увоза.
Највише се извози у Мађарску, где је пласирано 26.041 тона робе у вредности 34,2 милиона евра, што чини 17 одсто извоза из овог региона. Немачка је на другом месту са оствареним пазаром од 26,4 милиона евра, док је на трећем месту Румунија са извозом вредним 24,6 милиона евра. Овдашњи привредници значајан извоз остварују у Словенију 24 милиона евра, Босну и Херцеговину 17,7, док је у Пољску продата роба вредна 15,7 милиона евра.
Највећи севернобанатски извозници су произвођач алуминијумских одливака за аутомобилску индустрију кикиндска Ливница „Ле Белиер”, затим, „Ливница Кикинда” из словеначке Групе “Цимос”, Метанолско сирћетни комплекс, а значајан извозник је и произвођач женских чарапа ДОО „Емепи”. На листи извозника виско место заузима Индустрија грађевинског матеирјала „Тоза Марковић”, као и фирме иностраних компанија „Зопас” и „Мекафор”, које су погоне у Кикинди отвориле током прошле године. Значајан извозник је „Алева” из Новог Кнежевца, „Кикиндски млин” и „Банини” из Кикинде, а из чоканске општине најзначајнији извозник је Дуванска индустрија „Чока” и „Аутофлекс-ливница”.
Највише девиза донели су делови за клипне моторе, делови и прибор за моторна возила, кочнице и серво-кочнице, делови за диск кочнице, сирћетна киселина, метил алкохол, делови пумпи, компресора и других вентилационих уређаја, црепови и женске чарапе. Из кондиторске индустрије добру прођу на девизном тржишту имају чоколадни бисквити, а значајан извозни артикал житомлинске индустрије је брашно.
Највише девиза у прошлој години утрошено је за набавку легура и обрадних остатака алуминијума, недовршених кочница, серво кочница и делова за диск-кочнице, женских чарапа, делова за клипне моторе, нелегираног сировог никла, ферохрома, дијагностичких реагенаса, струготине и опиљака од гвожђа или челика.
Утрошак девиза привредника Севернобанатског округа највише је у функцији обезбеђења сировина за упошљавање погона овдашњих фабрика.
М. Митровић
