Овим селом крај Тисе, са 1.050 житеља, замирисали су специјалитети, које су справљале 82 такмичарске екипе из војвођанских места и суседне Мађарске. Фестивал пуно значи за село, јер се склапају пријатељства са учесницима из других места, а то је уједно и прилика да се чује за Адорјан.
- Драго нам је да на нашу манифестацију долазе људи индивидуално, па и организовано аутобусима. Одржавање манифестације помаже кањишка општина, као и већи број фирми са којима имамо пословне везе, а у дочек бројних гостију укључен је велики број мештана – каже главни организатор, председник МЗ Адорјан и власник ДОО „Контакт” Чаба Боршош. - Како год да окренемо и финансијски, политички и у сваком другом смислу фестивал се исплати и афирмише село.
Домаћини из Адорјана су бесплатно за бројне госте испекли и у време ручка у земичкама поделили око 10.000 хурки и кобасица, а за оне који су били нестрпљиви или дошли касније, побринули су се угоститељи, тако да су се сви омрсили. Такмичарске екипе справиле су 410 килограма кобаја и још толико хурки, а колико су бесплатно или о свом трошку појели посетиоци и гости, нико прецизно није рачунао, али се мери тонама.
Круг предузећа „Контакт” и околина у суботу од јутра до касних вечерњих сати били су епицентар дешавања. Дегустрирање дисноторских специјалитета, понуду рукотворина и вашарске робе пратили су свирка свадбарских оркестара и весеље уз чардаш, а у вечерњим сатима наступали су појачали „Шидски трубачи”, састав „Дупла каве” и естрадна звезда Карамел из Мађарске.
Ујутро је приказан свињокољ на старински начин, опрљивањем товљеника сламом. Месар Јожеф Оровец из Чантавира прича да су свињокољи почињали у зору, још по мраку а и завршавали су се по мраку. Обично се није тражио мајстор месар, него су сви чланови породице сами радили, уз помоћ комшија. Уз све су ишла дисноторска јела. За доручак пекла се сланина и крв са луком, за ручак свињски паприкаш од папака, репова и меснатих костију са кромпиром. Паприкаш се обавезно слао и комшијама, што је био леп обичај.
Горан Балог из Сенте наглашава да се добре кобасице праве од квалитетног свињског меса, при чему је важно како ће се оне зачинити.
- У млевено месо се додају со, бибер, алева паприка, а у зависности ко како воли и бели лук, направи се смеша и пуни у танка свињска црева. У кобасице које се суше иде више соли, а мање у оне које се спремају у замрзиваче, за печење – објашњава Балог.
Томислав Баца Суботички из Новог Милошева воли хурке, које се како каже справљају од јефтинијих делова свињчета. Изнутрица, кожурица, делови свињске главе и друго, кувају се у котланки, после се све самеље, додају зачини и кувани пиринач, најбоље дугуљастог зрна, те се кува заједно с баретином.
- Хурка је најбоља кад се испече у паорској пећи уз кромпир и лудаје, мало гроника и кобасица. Од тога нема лепше и укусније паорске трпезе – уверава Суботички.
Екипа Добровољног ватрогасног друштва из Торде, коју је предводио Јанош Шандор, побеђивала је у Адорјану у справљању најукуснијих кобасица.
- Ми поштујемо старе обичаје, па би правили кобасице без црвене алеве паприке, као што их правимо код нас у Банату, али овде жири више преферира зачињене, па се прилагођавамо – вели Шандор.
Главни мајстор за дисноторски доручак, справљање хурки и кобасица Лаци Рожа из мужљанског Удружења за неговање старих обичаја „Ремус”, појашњава да је старинских диснотора све мање, јер млади гледају да се све што пре спакује у замрзиваче.
- Оно што се прави домаће ипак је најбоље и најукусније. Сви ми у Мужљи знамо да правимо хурке и кобасице, свако према свом укусу, али када наступамо као удружење, продукција је увек стандардно иста. Хурке смо правили три врсте, са гершлом, пиринчом и кукурузом, а и од кобасица смо направили три врсте, нормалне домаће, мало пикантне и оне љуте. Све што справимо домаће је добро, па ко шта по укусу воли нека изволи. Имамо у друштву доста и жена из чије понуде су салчићи са пекмезом и разне штудле, које праве домаћински као некад – наглашава Лаци Рожа.
Милорад Митровић
Села живе за своје фестивале
Међу угледним гостима фестивала у Адорјану био је и председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, који сматра да је огроман значај оваквих манифестација за туристичку понуду.
- Ове манифестације значе празник за локално становништво, где се организују, а истовремено значе једну врсту туристичке понуде. Када се има у виду да на манифестацију дође око 15.000 људи, онда се види да труд није узалуд. Било би важно да направимо каталог оваквих дешавања и да уђемо у организацију вишедневних тура, којим би позивали људе из других крајева Србије и земаља у окружењу, да дођу и код нас проведу неколико дана, јер мислим да смо по броју оваквих манифестација јединствени – утисак је Иштвана Пастора.
