јер су средства за њихово одржавање и реконструкцију недовољна. По једноставној рачуници, испада да општина на својој територији брине о око 250 километара путева, а да је државних путева скоро дупло мање.
Последњих година у надлежност општине пренето је око 30 километара друмова, јер, како кажу упућени, државни органи у Републици Србији који се старају о путевима од државног значаја, магистралним путевима, решили су да бригу и о таквим путевима који пролазе кроз насељена места предају, односно „да их поклоне на бригу“ локалним самоуправама.
- Истина је да је тако, али треба рећи да локалне самоуправе сарађују са надлежнима у држави који брину о путној привреди и да држава притекне у помоћ, некада уради и оно што можда не би морала, јер су, вероватно сви свесни да поједине општине немају довољно новца, а у питању је безбедност учесника у саобраћаја – каже Милорад Париповић, члан Општинског већа задужен за саобраћај у Бачкој Паланци. – Тако је, на пример, део државног пута I б реда број 12, односно пута Нови Сад – Бачка Паланка – Сомбор делом пренет у належност наше општине и то од почетка обилазнице (раскрснице са семафорима) из правца Новог Сада, па пут кроз Бачку Паланку до ракрснице са семафорима на другом крају обилазнице код скретања за Карађорђево и Младеново.
У надлежности државе остао је део пута који од дунавског моста, односно друма који води од границе са Хрватском до Деспотова у бачкопаланачкој општини, а према Бачкој Тополи. Има логике у инсистирању државе да градови и општине брину о магистралним путевима који кроз њих пролазе, али се поставља питање одакле паре за тај посао.
Посебан је проблем што се велика средства троше на саобраћајне знакове. Наиме, један део мора да се мења у року од годину – две, јер долази до измене саобраћајних прописа, али огроман трошак представља крађа и ломљење саобраћајних знакова. Људи краду читаве, големе табле, да би их предали у откуп секундарних сировина, или покривали свињце и гараже...
Локална самоуправа криви правосуђе што се крадљивац и кад буде пронађен казни с 5.000 динара. Сматрају да је то само део штете, јер где је онај део који се односи на угрожавање безбедности саобраћаја, животе људи, када се склони неки саобраћајни знак. Људи задужени за путну привреду у овој општини истичу да суграђани углавном виде када је нека саобраћајница у лошем стању, али треба да знају да је изградња, али и одржавање сваког километра пута изузетно скупо.
- Обилазница око Бачке Паланке из правца Новог Сада грађена је пре, отприлике две деценије, о њој брине држава, али већ и на тој деоници од неколико километара данас би могло нешто да се поправи, а можда треба размишљати и о пресвлачењу новим слојем асфалта – констатује Париповић. – Неопходно је ускладити оно што су урбанисти планирали са оним што је могуће урадити при градњи обилазнице. Посебан проблем су подземне инсталације које овуда пролазе, јер због непостојања подземног катастра, пројектанти снимањем траже инсталације, а негде ће се морати и копати. Бачка Паланка до сада није имала кружни ток саобраћаја, иако би варош са око 28.000 становника, мноштвом улица и динамичним развојем то требала одавно да има. Додуше, код зграде ДТД, поред католичке цркве, Техничке школе „9.мај“ постоји саобраћајница која је некада подсећала на кружни ток, али пре би се рекло да се ради о скверу, јер је већ пар деценија забрањен саобраћај из правца главне улице. И на раскрсници, почетку обилазнице магистралног пута ка Новом Саду, а на уласку у Бачку Паланку и скретања за Бач, Оџаке, Сомбор, боље би функционисао кружни ток саобраћаја уместо садашње ракрснице са семафорима.
Први кружни ток
У самом граду, а то мора да финансира локална самоуправа, неопходно је урадити кружни ток саобраћаја код Тржног центра „Рода“. Тендер за ову инвестицију, битну за безбедност саобраћаја у самом граду, завршен је пролетос. До Нове године, највероватније треба да буде завршен Пројекат који мора да се усагласи са Планом детаљне регулације овог дела града, а цела инвестиција, по грубим проценама, износила би близу 40 милиона динара. Ако буде било новца, ова инвестиција могла би да се реализује идуће, 2017. године.
Мање пара за нови асфалт
Ове године је планирано да се из општинског буџета за локалну путну привреду одвоји између 50 и 60 милиона динара, у зависности од темпа пуњења буџета. Овим износом покривају се трошкови зимске службе, обележавање путева, сигнализација, крпљене рупа, а процена је да ће „у нови асфалт“ отићи око 25 милиона динара.
За девет месеци скоро милијарда
Општинско веће Бачке Паланке прихватило је предлог Извештаја о извршењу буџета за девет месеци ове године и констатовало да су општинске финансије стабилне. У општинску касу од почетка јануара до краја септембра слило се преко 968 милиона динара у виду прихода и примања.
Стабилност буџета огледа се и у чињеници да је по завршеном рачуну за прошлу, у ову буџетску годину пренето око 200 милиона динара. За девет месеци буџет је остварен са 60,33 одсто, а потрошено је преко 982 милиона динара. Укупно планирани приходи за ову годину су 1,6 милијарда. Овај извештај упућен је на усвајање Скупштини општине, а незванично се најављује још један ребаланс буџета до краја године.
Паорима позајмица до 300.000 динара
До 9. децембра пољопривредни произвођачи који живе у бачкопаланачкој општини могу да конкуришу за кредит који обезбеђује општински Фонд за развој пољопривреде. Ово је други пут ове године да Фонд одобрава кредите пољопривредницима, а овога пута реч је о максималном износу до 300.000 динара са роком враћања од једне године и каматном стопом од 4,5 одсто на годишњем нивоу без валутне клаузуле. Кредит одобрава Управни одбор Фонда, а биће реализован посредством НЛБ банке а.д. Београд. Право учешћа, кажу у Фонду, имају физичка лица носиоци регистрованих пољопривредних газдинстава, који су осигураници пољопривредног Републичког ПИО Фонда. - Конкурс је отворен од 31. октобра и траје до утрошка средстава за ове намене, односно 9. децембра – каже Петар Чабрило, председник Управног одбора општинског Фонда за развој пољопривреде. - Као што смо и најављивали, након расподеле средстава пољопривредницима који су добили средства по претходном кредиту, расписана је још једна кредитна линија са којом ћемо завршити ову календарску годину. На првом конкурсу кредит је добило 19 овдашњих пољопривредних произвођача, а сада је свима заинтересованима, којима је потребан новац за производњу, пружена још једна могућност. Трудимо се, у нашим могућностима, да помогнемо нашим пољопривредницима и да допринесемо развоју аграра у нашој општини.
О плановима за наредну годину, али и свим активностима у Фонду јавност и заинтересовани биће благовремено информисани, најављује Чабрило.
За чишћење снега конкурисале две фирме
Тендер за поверавање послова одржавања око 200 киолометара локалних путева и улица у бачкопаланачкој општини у зимским условима завршава се ових дана, а јавиле су се две фирме. По условима тендера, а због велике површине ове општине зимска служба ће дежурати на три пункта, а поред механизације и људства, потребно је да понуђач има обезбеђене довољне количине ризле и соли.
Уназад неколико година овај посао обављала је овдашња компанија „Ћосић“ д.о.о. а и овдашње ЈКП „Комуналпројект“ има своје обавезе када је реч о чишћењу снега и леда, паркинг простора, тротоара, али и површина пред зградама јавних установа као што су општина, суд, школе... И општински комуналци морају да располажу адекватном механизацијом те довољном количином соли и ризле.
Надлежни упозоравају да су грађани, али и правна лица дужни да уклањају леденице са објеката, уколико се појаве, и да чисте снег и лед на тротоарима испред својих кућа и пословних простора.
И поред тога што тендер о поверовању овог важног зимског посла није окончан до средине новембра, а хладно време стеже, овде кажу да нема проблема. Јер, док год се не оконча тендер, односно ови послове не повере најповољнијем понуђачу, али и не изврши смотра маханизације и људства, о путевима у зимским условима бринуће досадашњи извођач радова - „Ћосић“.
Како припремити децу за саобраћај
Агенција за безбедност саобраћаја у Министарству просвете, науке и технолошког развоја акредитовала је дводневни програм стручног усавршавања за запослене у образовању под називом „Опасности у саобраћају“ који је добио статус програма од јавног интереса решењем надлежног министарства, а одржан је у Бачкој Паланци.
Крајњи циљ програма је оспособљавање васпитача, учитеља и наставника за сачињавање плана и припреме за практичну реализацију активности о опасностима у саобраћају у раду са децом. Похађањем овог семинара учесници су оспособљени за препознавање проблема страдања деце у саобраћају, закључивање о најчешћим грешкама које доводе до страдања деце у саобраћају, упознати су са знањем вештинама и ставовима које деца треба да поседују како се не би излагала опасностима у саобраћају, те за трансфер знања дизајнирањем планова часова и осмишљавањем ефективних активности за рад са децом у процесу њиховог упознавања са опасностима у саобраћају. Све активности око овог семинара реализоване су уз коорадинацију и подршку Савета за безбедност саобраћаја Бачка Паланка.
Петоро погинуло
У првих десет месеци ове године у саобраћајним несрећама на подручју општине Бачка Паланка погинуло је петоро људи, 90 је повређено, а од тог броја 18 лица задобило је тешке телесне повреде.
У локалној самоуправи су озбиљно забринути због ове црне статистике, односно трагедија које су се десиле на овдашњим путевима, јер током целе прошле године, на подручју општине погинула су два лица.
Међу страдилима било је и деце, па је општински Савет за безбедност саобраћаја решио да истражи шта додатно треба чинити како би се сви учесници, посебно деца, али и старији од 65 година који по статистици на нивоу Србије нејчешће страдају, заштитили у саобраћају. Рад са децом, када је реч о едуковању о безбедности у саобраћају, даје резултате у наредним годинама, али нама треба хитна акција, веле надлежни у локалној самоуправи.
Милош Суџум
