Дунђери се пењу небу под облаке

храм на којем ових дана, „небу под облаке” раде вешти дунђери. Наиме, у току је, први пут од његове изградње 1904. године, реконструкција крова ове светиње чија два висока торња одавно представљају својеврсни знак распознавања Сомбора, средине у којој је дубоко укорењена мултиконфесионалност. Према речима Стјепана Видака, приора реда кармелићана чији припадници обављају службу у овом храму од његовог оснивања, припреме за обимне радове су започеле још пре осам година.

- Пројекат реконструкције је направљен у Институту за материјале Грађевинског факлутета у Београду уз претходне консултације са њиховим стручњацима, а потписује га проф. др Бошко Стевановић - каже приор Видак, према чијим речима целокупна инвестиција судећи по пројектној документацији стаје око 320.000 евра, али неће бити изненађење уколико се ова сума и надмаши због обимности и сложености предвиђених радова.



Овакви пројекти се финансирају из донација из иностранства где постоје институције за пружање финансијске помоћи, као што су то „Реновабис“ или „Кирће ин Нот“, установе које не помажу само Католичку цркву, већ и остале конфесије, а у нашој држави и Српску православну цркву, потврдио нам је приор сомборског кармелићанског самостана, уз опаску да су у укупне трошкове целог замашног пројекта са 10 одсто средстава укључене донације самог Града, АП Војводине и приватних донатора и верника.



Донације пристигле углавном током припремног периода биле су достатне за куповину 20.000 црепова и неколико стотина грбака, као и финансирање стручног мишљења о стању кровишта и израду Главног пројекта.

Радове на једном од сакралних симбола Сомбора, који трају већ два месеца, изводе два предузећа, „Хоја“ из Словеније која је и направила ламинирану дрвену конструкцију крова, те носилац целог посла, суботичка фирма „СМБ Градња“, а кармелићани не пропуштају да нагласе велику помоћ инжењера Силвестера Хорвата, који им својом стручношћу, мада у пензији, већ осам година помаже у овако замашном послу.



М. Миљеновић

 

Од Свете земље до Сомбора



На историјски пут кармелити су кренули из Палестине, тачније са брда Кармел, по коме су и добили име. Овај топоним се везује за пророка Илију који је на овом брду водио расправу са јеврејским свештеницима, али поштујући Христову родитељицу, кармелићани су себи наденули име Браћа Блажене Девице Марије од горе Кармела. Првобитно, око 1155. године у бури Трећег крсташког рата, настао је као такозвани просјачки ред регрутујући у своје редове крсташке витезове и ходочаснике који су намерили да убудуће воде искушенички живот. Правила и прописе по којима ће живети припадници реда који је пут Европе кренуо након сараценског освајања Свете земље, одредио је латински патријарх Јерусалимски, свети Алберт, а одобрио папа Хонорије Трећи.