Предлаже се ликвидација ЈП „Дирекција за изградњу Града Сомбора“ (ДИГС) и ЈП за просторно и урбанистичко планирање и заштиту споменика културе „Урбанизам“, као што је недавно угашена Развојна агенција Града Сомбора (РАГС).
Као разлог за покретање поступка ликвидације наведена је потреба усклађивања са Законом о буyетском систему којим је прописано да јавна предузећа од 1. децембра губе статус индиректних буyетских корисника. Радна група која је својевремено образована да изврши анализу пословања „Дирекције“ навела је, што званично потврђују и у одсеку за послове информисања и односа са јавношћу у сомборској Жупанији, да ово јавно предузеће „не служи сврси због које је основано, а то је изградња града.“ Истог дана када (и ако) донесу одлуку о гашењу ДИГС, биће разрешен дужности, нетом постављени в.д. директор Бранко Рилке, а Дирекција ће добити свог ликвидационог управника. Према ономе што се незванично може сазнати поступак ликвидације овог, али и ЈП „Урбанизам“ водиће Милорад Вељовић, који приводи крају и поступак ликвидације РАГС.
Гашење ДИГС, претпоставка је, неће превише узбуркати овдашњу стручну и лаичку јавност, пре свега због чињенице да постоји свега неколико година, што није случај и са ЈП „Урбанизам“, фирмом која се пословима израде планске документације бави преко 50 година. Разлоге за овакав предлог упућен одборницима Градско веће је званично пронашло у губитку од осам милиона динара у 2015. години (мада га екстерни ревизор „Мор и Стивенс“ из Београда процењује на 9,6 милиона динара, чиме за 4,7 милиона надмашује вредност капитала предузећа). Ту је и оцена о великом броју запослених, што не би било спорно да за директора својевремено није постављен Борис Ђурковић, економиста који је на ово место и дословно долетео из Аустралије и за кога се тврдило да ће, будући искусан у истински тржишној економији, донети просперитет овом ЈП и самом граду.
Приде, запослени у овом предузећу су нешто раније упутили писмо градским оцима у којем су предложили да се одлука о њиховом укидању поново размотри, макар у светлу рационализације, истичући да у стручној јавности постоји бојазан да ће преласком послова урбанистичког планирања у приватна урбанистичка предузећа будућа планска решења изгубити на квалитету због преовлађујуће профитне оријентације, што би могло, према запосленима у „Урбанизму“, да представља претњу и за градско урбанистичко наслеђе. Потписници овог писма пристиглог из ЈП у којем, поред осталих, ради чак 17 лиценцираних инжењера, изнели су и свој став да Сомбору не приличи да буде први град у Србији који ће укинути властити урбанистички завод.
М. Миљеновић
Преузимање радника
Уколико одборници ипак прихвате предлог Градског већа о ликвидацији два јавна предузећа, у шта с обзиром на констелацију политичких снага у овдашњем парламенту не треба ни сумњати, мораће се приступити и још једној реорганизацији Градске управе, не би ли се у њој оформила нова организациона јединица која би преузела део надлежности ова два предузећа. Овакав развој догађаја би, наравно, довео и до преузимања дела радника ДИГС и „Урбанизма“.
