Хуманост без премца

 сматра једним од најхуманијих потеза, јер без икакве материјалне користи човек може да учини много за другог, кога и не познаје.Препознајући величину оваквог хуманог чина, а поводом светског дана добровољног давалаштва крви, сомборски градски оци су уприличили пријем за даваоце које заједничким напором анимирају овдашња организација Црвеног крста и Служба за трансфузиологију Опште болнице „Др Радивој Симоновић“.

Десетак давалаца крви угостили су председник Скупштине града др Зоран Парчетић, заменик градоначелнице Антонио Ратковић и градски већник задужен за здравство др Лазар Рачић, при чему нису штедели рече похвале и захвалности. Да Сомбор може заиста да се похвали својим добровољним даваоцима крви посведочила је и начелница Службе трансфузије др Марија Гутовић податком да се током године у просторије службе којој је на челу јави око 2.500 давалаца, уз још 140 излазака на терен годишње. Она је упозорила да се и у Сомбору осећа општи тренд.



- Наша реалност је да немамо више велике радне колективе које смо, у случају потребе, могли да назовемо како би се организовала масовнија акција добровољног давалаштва крви. Села су све старија, младих и људи средњих година који и могу бити даваоци све је мање, тако да је у њима такође осетан пад давалаштва али и раст потреба за крвљу током болничких третмана потребнијих све старијем становништву – рекла је др Гутовић.

Леп пример истрајности у давалаштву крви дају сомборско ЈКП „Чистоћа“ и припадници МУП и Војске Србије. Један од оних који деценијама не посустају на путу хуманости је и Зоран Ђокић, који је дао крв преко 100 пута, али како каже, нема прецизну евиденцију о томе.



- Почео сам са добровољним давалаштвом са 18 година, и од тада нисам пропустио ниједну годину а да се не одазовем на позив савести и помогнем - казао је Ђокић, који се нада да ће још макар пет година моћи да се одазива на акције, баш као и његов колега са лежаја сомборске трансфузије Мирко Балинт, који је 120 пута дао крв.



Да ови ветерани хуманости имају и своје наследнике, показује Алекс Куртиновић, који је као тинејџер волонтирао у сомборском Црвеном крсту, баш као и Милица Зрнић, која је већ две године на овом хуманом задатку.

- Нисам почела раније са добровољним давањем крви пре свега због чињенице да сам мајка троје деце, мада сам и пре трудноћа желела на овакав начин да помогнем - скромно каже ова млада мајка.



М. Миљеновић

 

По пола Србији и Босни



Готово сваки од доборовољних давалаца има неку занимљиву причу иза свог хуманог дела, па тако и Ненад Томашевић.- Рођен сам и одрастао у БиХ, пола досадашњег живота тамо провео, а како дајем крв од средње школе, испало је да до сам пола крви дао у Босну, а пола у Србију.