Једни стражаре, други ору

са једне и радника пропалог неприватизованог пољопривредног предузећа „Граничар“ у Гакову са друге, ушли су у нову фазу. Од пре неки дан пољопривредници, намерни да исходују лицитацију државног земљишта, која из потпуно необјашњивих разлога касни, након протеста пред здањем Скупштине града и протестне шетње по сомборским улицама, подухватили су се стражарења на државним ораницама.

Њима је циљ, како кажу, да спрече да узурпатори уђу у њиве које би требало ставити на лицитацију по Плану о заштити и управљању државним пољопривредним земљиштем у Сомбору и околини.

- Када смо се вратили са протеста у Сомбору видели смо да су три њиве које су још остале неузурпиране, узоране. Договорили смо се да ћемо те њиве бранити, док год не буде лицитација и да никоме до тада нећемо дозволити да их узурпира - појашњавају повод за формирање паорских стража пољопривредници из Гакова. У делу атара остало је необрађено, или боље рећи, неузурпирано, око 300 хектара државних ораница, које нису издате у закуп, које сада гаковачки и пољопривредници из других села дан и ноћ чувају штитећи се од голомразице отвореном ватром.

Време прекраћују причом о муци која их притиска, јер у овом крају две протекле године није било лицитације државних ораница.

- Локална самоуправа говори да неће бити лицитације. Ми бисмо онда желели да дође до неког вансудског поравнања, пошто пола од нас овде има уговоре о закупу од претходне године. Да и ми нешто добијемо. Када већ човек узима 3.500 хектара, можемо и ми да добијемо 300 - 400 хектара - револтиран је Жељко Лисица, пољопривредник из Гакова.

Решен је, као и његове колеге, да остане на њиви између Гакова и Растине док год се ситуација не реши по слову закона. На другој страни гаковачког атара, они које паори у протесту називају узурпаторима државног пољопривредног земљишта, користећи повољне временске услове, уредно обрађују земљу и сеју. До сада је засејано готово 6.000 хектара оваквих ораница које формално нису издате у закуп, а они који их обрађују се позивају на старе уговоре, који су, по њима, важећи све док их држава не раскине. Међутим, гаковачки паори тврде да је уговор раскинут и да о томе постоји документ.

У међувремену се саопштењем обратила и министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић, која сматра да су за постојеће стање најодговорнији локална самоуправа и надлежни покрајински секретаријати.

„Ако надлежни орган јединице локалне самоуправе не спроведе поступак јавног надметања и не донесе одлуке о давању у закуп пољопривредног земљишта у државној својини поступак ће спровести Министарство, односно надлежни орган за послове пољопривреде аутономне покрајине, за територију аутономне покрајине. Из овога се јасно види да су и локална самоуправа и надлежни покрајински секретаријат својим нечињењем у претходној години довели до ове ситуације, која уништава наше пољопривреднике. Локална самоуправа је у 2015. години каснила седам месеци са усвајањем Програма и тако пробила све агротехничке рокове. Упркос кашњењу и неспровођењу лицитације од стране локалне самоуправе, ни надлежни секретаријат Аутономне покрајине, није спровео поступак, на шта је према Закону био у обавези, и тиме је онемогућио предузимање даљих мера у циљу заштите и легалног коришћења државног пољопривредног земљишта”, наводи се у саопштењу министарке пољопривреде и додаје да ће према одговорнима бити примењене санкције, од изрицања новчаних казни до скидања илегалних усева.

М. Миљеновић

Шта се чека

Додатну забуну у цело ово замешатељство уносе и појашњења одговорних из сомборске локалне самоуправе, који тврде да су прошле године, додуше уз извесно закашњење, у ресорно Министарство послали законом обавезујући План заштите и управљања државним пољо-земљиштем, али да до данас из Београда није стигло „зелено светло”, без кога се не сме обављати лицитација.

Да ли ће и до када паорске страже чувати државне њиве од оних које доживљавају као узурпаторе, остаје да се види, али је јасно да агророкови неумитно теку.