Коса је најбоља превентива против амброзије

По процени стручњака овог лета јавне површине, али и оне које су власништво приватних и правних лица мораће се косити пет-шест, уместо три-четири пута, како је било претходних година.



Овакво време погодује и амброзији која се појавила чак и у центру града посебно на запуштеним градилиштима, двориштима кућа у којима нико не станује, каналима, рубовима атара на самој периферији града... Један од проблема ове вароши су и површине које су власништво „Железница Србије“.



Реч је о неколико хектара земљишта у околини Железничке станице у коју је последњи воз ушао пре неколико деценија. То земљиште налази се на пар стотина метара од центра града, а Бачка Паланка је овде повезана са Новом Паланком једном једином, додуше мало проширеном пешачком стазом којом поред пешака саобраћају и бицклисти и мотористи. Станари околних улица годинама се жале да је запуштено земљиште где су некада биле железничке шине, а налазе се и депои, магацини. Тај простор ретко ко одржава, трава је велика, пуна је корова, а примећена је и амброзија.



- У борбу против амброзије морају се укључити сви, а не само наше службе - каже Војислав Зубац, помоћник председника општине задужен и за заштиту животне средине. - Реагујемо и на информације, односно захтеве грађана који нас упозоравају на појаву амброзије, и непокошене површине о којима се власници не брину. Земљиште око станице по природи ствари требало би да одржава Железница, али то све споро иде па је нама лакше да ми платимо ове радове, како грађани не би трпели. Већ ове недеље то земљиште биће покошено други пут ове године, јер је то најбоља превентива против евентуалног ширења амброзије.



Управо о овом земљишту годинама се воде преговори између локалне самоуправе и „Железница Србије“. По плановима овај део земљишта Железница би могла да уступи општини како би се изградио нови путни коридор којима би се коначно спојила две дела града која су сада неприродно раздвојена. Пут од центра вароши до Нове Паланке, али и великог стамбеног насеља званог Синај са око 10.000 становника знатно би се скратио, јер више се не би морало ићи около наоколо више од једног километра. Поред саобраћајног решења овај део града коначно би се уредио, па не би скоро у центру града постојала ливада на којој понекада пасу овце и козе.



М. Суџум