шаљући и фотографије снимљене на улазу у сточно гробље. Бајмочани и мештани околних насеља доносе угинуле животиње и бацају испред сточног гробља које не функционише.
Некада је угинула стока ношена у кафилерију „29. новембара”, а од када она не ради, преко Месне заједнице било је организовано да се животиње закопавају и дезинфикују кречом. Од јесенас се ни то не ради, јер се они који бацају угинуле животиње, чим пре ратосиљају терета, поред сточног гробља. А затим се лешина дочепају пси луталице.
- Примена Закона о добробити животиња са посебним освртом на Правилник о одлагању лешева животињског порекла се не односи очито на бајмочко сточно гробље, иако је смештено поред главног пута Суботица-Сомбор. Надамо се да ће отпад до лета развући керови и лисице - поручио је с огорчењем Арпад Киш.
Мештани Бајмока потврђују да је на месту некадашње кафилерије у Бајмоку направљена депонија угинулих животиња, јер се оне остављају испред врата нечега чега више нема. Стара кафилерија је закључана, али паори угинуле животиње остављају испред улаза. Има чак и индиција да неко касапи угинуле животиње.
Средином 2014. године донета је Уредба која прописује поступање са угинулом стоком, а општине су преузеле обавезу да за то имају неопходно возило, хладњачу и кафилерију. Након што пољопривредници ветеринарској инспекцији пријаве угинуће, по угинуле животиње долази „Чистоћа и зеленило”, с возилом које је прилагођено за ове сврхе и превози терет до сточног гробља.
Како „Протеинка” из Сомбора, која је заправо била најближа кафилерија за уништавање животињских конфиската, више не преузима угинулу стоку, 2015. године код пречистача, на локацији некадашњих „чешких бунара” ископана је дубока јама, а Град је посао одношења угинулих домаћих животиња са пољопривредних фарми и од сточара поверио „Чистоћи и зеленилу”. Већ тада је речено да ће се изградити центар за сакупљање угинулих животиња код пречистача, односно близу сточне јаме, али то није урађено. Међутим, сточари и даље доносе угинулу стоку и бацају је поред некадашњег сточног гробља.
Љ. М.
