Зорана Сремца, до сада познатог као сјајан падобранац и ронилац, а од сада и по томе што је препливао деоницу Дунава у дужини од 80 километара, од Новог Сада до Пупиновог моста (Борча – Земун), недалеко од ушћа Саве у Дунав,што је рута дупло шира од канала Ла Манш..
Зоран каже да се одлучио на овај изузетно захтеван подухват управо због срца, односно због жеље да на тај начин покаже љубав према родитељима, према својим ћеркама Андреи и Андреи и према љубави свог живота, Лидији.Истина, он је планирао да плива тачно до Ушћа, а да оствари циљ који је сам себи зацртао, недостајало му је још око пет километара, али је морао да скрати деоницу због хипотермије, јер је провео око 20 сати у хладној води.
– Од самог почетка су ме пратили пехови. Почео сам да пливам у 3 и 45 ујутру, са 45 минута закашњења у односу на план и пливао сам спорије него што смо планирали, било је јако облачно, око мене мркли мрак, а вода хладна – каже Зоран Сремац.– У чамцу ме је пратио пријатељ Гале, који је грејао воду на плинском решоу и поливао је по мени, како бих се мало угрејао. То ми је повратило снагу, али кад сам стигао до Пупиновог моста, поново је наступила хипотермија. Ипак, каже поносан је јер је испливао 80 км, али му је у исто време мало криво, јер није испунио план.
- Боли ме сваки мишић, а ноге и рамена не осећам, а срећа је што нисам имао проблема са грчевима.-каже Зоран и додаје да је захвалан пријатељима Радету Веселиновићу Галету, Александру Милисављевићу Мукси, колегама падобранцима.
