Мало знамења надживело заблуде

 и на цркви Успења Богородице у Зрењанину, завршено је и уређење споменика палим добровољцима Првог светског рата у Неузини, у општини Сечањ.

- Споменик је посвећен борцима - добровољцима из Неузине, који су у оквиру ратних операција вођених на Добруyи погинули 7. септембра 1916. године, као припадници 3. добровољачког пука 1. српске добровољачке дивизије. Постављен је у оквиру црквене порте, са десне стране централне прилазне стазе према цркви – објашњава етнолог Бранислав Милић из Завода за заштиту споменика културе у Зрењанину.



Иако на споменику не постоји уписана година подизања, тај податак се може сазнати из Летописа неузинске православне цркве, у којем стоји да је он освећен 23. маја 1923. године, на иницијативу Добровољачког месног удружења.Захваљујући средствима Министарства рада и социјалне политике, обновљен је и споменик посвећен жртвама Првог светског рата у Ботошу. На иницијативу преживелих добровољаца из тог села, 1920. године је подигнут споменик „за спас душа њихових, за славну отаyбину и за пример како треба свој српски народ љубити“.



- Постављен је у црквеној порти, са леве стране централне прилазне стазе према цркви. То место није везано за битку. С обзиром на то да у датом историјском контексту на овом подручју нису вођене никакве битке, већ да су се српски војници на фронту накнадно прикључили руској војсци, убрзо по завршетку рата и присаједињења ове територије Краљевини СХС, палим добровољцима Првог светског рата су подигнути слични меморијали у готово свим селима Војводине – наглашава Милић.



Не постоје подаци о евентуалном измештању или нестајању ботошког споменика током прошлог века, што је био случај са многим споменицима тога периода у Војводини, као последица ратних окупаторских прилика Другог светског рата, а потом и послератних идеолошких предрасуда код српског народа. Уочљиви трагови његове демонтаже и поновне монтаже, приликом које су делови непрецизно спојени, највероватније су настали приликом измене постамента, о чему сведоче старе фотографије.



И у Новом Милошеву, на подручју новобечејске општине, налази се споменик српским добровољцима 1914 – 1918. године. У питању је једини споменик на територији средњег Баната, посвећен српским борцима из Првог светског рата, који поред меморијалне, има и вајарско уметничку вредност. Налази се у пространом сеоском парку близу главног пута. Подигнут је 1924. године у знак сећања на српске добровољце, од којих су неки погинули на солунском фронту.



Споменик је измештен са првобитне локације, а налазио се на месту старе пијаце, на главном друму преко пута млина. Био је ограђен декоративном оградом од кованог гвожђа, постављен на неколико степеника. На врху обелиска се налазио двоглави орао са круном као симбол краљевине Србије. Споменик су заједничким снагама, сеоски комунисти и нацисти, порушили почетком Другог светског рата. Сачувани делови срушеног споменика су око 1975. године премештени и поново састављени на данашњој локацији. 



Ж. Балабан