Младалачке идеје за стари центар
СОМБОР: Студенти департмана за архитектуру и урбанизам новосадског Факултета техничких наука, јуче су у Градском музеју презентовали своје виђење трансформације централног градског подручја Сомбора.
Осам радова ове маштовите стратегије, израђене под менторством проф. др Дарка Реба, директора Департмана за архитектуру и урбанизам, као и Марине Царевић, асистента на овом одсеку ФТН, један је од резултата зимус одржаног округлог стола посвећеног новом промишљању уређења центра града, када је и договорена сарадња са новосадском високошколском институцијом.
- Архитектура ужег центра Сомбора садржи лепе грађевине од којих неке датирају чак из турског доба, али пре свега доминирају зграде из времена аустроугарске владавине грађене у стилу барока, класицизма и нешто новијег сецесијског стила - казао је приликом отварања изложбе Милан Стојков, главни градски урбаниста, на чију иницијативу су и позвани млади стручњаци да дају своје свеже идеје када је у питању урбанистичко-архитектонско третирање ужег центра Сомбора.
На то богато и разнолико историјско и стилско наслеђе Сомборци су изузетно поносни и осетљиви, па је зато велики изазов и још већа одговорност за сваког ко се бави урбанизмом да ради измене и реконструкције у историјском језгру града, подсетио је Стојков, похваливши студенте мастер студија архитектуре и урбанизма ФТН-а да су њихове идеје не само превазишле очекивања, већ и донела дах свежине и оригиналности која ће помоћи да се из шире перспективе сагледа урбанистичка и архитектонска будућност центра Сомбора.
Захваљујући се на позиву да студенти узму учешћа у идејном промишљању стратегије трансформације централног подручја Сомбора, проф. др Дарко Реба је чињеницу да су, са једним изузетком, млади стручњаци по први пут били у Сомбору, оценио као својеврсну предност, јер нису морали да буду оптерећени устаљеношћу промишљања центра града.
Изложба, која је привукла велики број посетилаца, презентовала је укупно осам радова исто толико будућих дипломаца ФТН, а оно што је занимљиво је свакако податак да је сваки рад третирао једну од могућих проблематских визура трансформације центра Сомбора. Тако је Филип Андрић промишљао образовну перспективу Сомбора, Снежана Бобић спортску, Ана Кољубицки се бавила градом по мери пешака, Јелена Виторац садржајима усмереним ка младим Сомборцима...
М. Миљеновић