На добошу двапут отварана фабрика
КИКИНДА: Стечајни управник предузећа „Керамика уника” д.о.о. у стечају у Кикинди огласио је продају непокретне и покретне имовине ове фирме.
Продају се хала за производњу декоративних керамичких листела, опрема за глазирање и украшавање керамичких плочица, као и друга опрема и инветар пропале фирме. Јавно надметање заказано је за 16. август у Кикинди, уз почетну цену од 19,3 милиона динара.
Фабрика је почела да ради 2008. године, а мада је здушно помогнута средствима Фонда за развој АП Војводине и тадашњег Покрајинског секретаријата за науку и технолошки рзавој, брзо је доживале крах. Остало је упамћено да су исти погони фабрике „Керамика уника” чак два пута свечано отварани. Првом приликом је то учињено 2008. године у присуству тадашње потпредседнице Извршног већа АП Војводине Иване Дулић Марковић, а у септебру 2009. погон је уз велику помпу отварао и тадашњи председник Покрајинске владе Бојан Пајтић.
Оба пута је истицано да су за фабрику обезбеђивани подстицајни кредити из покрајинске касе од по 25 милиона динара, укупно 50 милиона динара, а тада је помињана укупна вредност улагања у фабрику од 81 милион динара. Био је то 59. по реду погон нових технологија који је подупрла покрајинска власт, а у фабрици је упослен 21 радник, и обезбеђиван је ангажман за још 43 кроз различите кооперантске односе. Убрзо се испоставило да ова фабрика грађена у приватном власништву није такво привредно чудо каквим је представљана, него је убрзо постала промашај, јер је стечан отворен већ 2010. године и започета је распродаја имовине.
После пропасти из Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој су промашај улагања у кикиндску фабрику објашњавали констатацијом, да је она међу неколико суфинансираних предузећа којима није успело да се снађу у условима економске кризе, па се нашла у стечају, те да је тај Секретаријат своја права из уговорних односа заштитио на законом предвиђен начин.
Када је стечај отворен, стечајни управник је затекао у фабрици само две трудне раднице, потом је производна хала издата у закуп фирми „Нова Керамика уника", али ни тада посао није процветао. Годину дана касније имовина фабрике је нуђена на продају, уз процењену вредност нешто већу од 84 милиона динара, а пре три и по године Рајфајзен банка је такође оглашавала продају имовине „Керамике уника” не би ли намирила потраживања од стечајног дужника у вредности 648.252 евра.
М. Митровић