Нових 25 студената стипендиста града Сомбора

СОМБОР: Као један од првих градова у Србији, Сомбор је започео традицију стипендирања најбољих ученика и студената, и без обзира на повремене промене власти, од ове лепе традиције

ниједна гарнитура у Жупанији, није одустајала. Тако је и актуелни градоначелник Саша Тодоровић, пре избора на ову функцију и сам просветни радник, ове седмице уручио уговоре о додели стипендија за 25 најбољих студената Сомбораца. Средства за стипендије обезбеђена су у буyету града  и  исплаћиваће се у десет једнаких месечних рата од по 10.837 динара.

- Увек ми је  част и задовољство када се обраћам младим људима који сопственим трудом и радом достижу велике резултате. Ви сте управо ти млади људи који су се сопственим напорима издвојили као најбољи међу најбољима. Ви сте понос својих породидца и пријатеља, а и велики понос града Сомбора. Град Сомбор се и ове године потрудио да најбољи буду награђени стипендијом – обратио се студентима градоначелник Тодоровић уручујући им уговоре о стипендирању у 2015/2016. школској години.

Не занемарујући успехе младих људи којима су уручене уговори о стипендијама, ваља нагласити, истине ради, да су због скромних могућности финансирања правила конкурса предвиђала да кључну улогу у избору стипендиста, поред добрих оцена, има дефицитарност занимања за које стичу високо образовање. Претходних година у правила избора није био уграђен и „сигурносни вентил“ који се тицао заступљености, односно начела да са појединог смера високог образовања, ма колико био дефицитаран, може бити највише пет студената, па се дешавало да готово све стипендије дођу до младих људи који се школују не би ли постали фармацеути или математичари.

У овогодишњем избору стипендиста, предност су такође имали студенти фармације и математике, али их има и са других смерова, мада је јасно да није постојала могућност апсолутне равноправности, не због недостатка добре воље локалне самоуправе, већ пре свега због свеоПССте беспарице и ограничења варошког буyета. Сомбор обилује студентима државних универзитета којима је просечна оцена „чиста десетка“, или њој приближна, али дефицитарност, чији је начин утврђивања још увек предмет јавне полемике, утиче на то да, на пример, студент четврте године Правног или Економског факултета Универзитета у Новом Саду или Београду коме је просек оцена 10, за разлику од колеге са Природноматематичког факултета са просеком тек нешто изнад „деветке“, не може рачунати на било какву могућност добијања градске стипендије.

Како било, у чије год младе руке да дође, ове стипендије су свакако заслужене, а једини жал је што, по уверавањима надлежних, не постоји финансијска могућност за њихов далеко већи број.

М. Миљеновић

Шта је дефицитарно

Спорења у сомборској јавности, али и у СкуПССтини града приликом усвајања Правилника по коме се додељују стипендије, тицале су се пре свега критеријума приликом одређивања статуса дефицитарности занимања. Насупрот реално логичном ставу да једино меродавна може бити анализа Националне службе за запошљавање о томе који профили високообразованих кадрова недостају Сомбору, усвојена је одлука да поред ње, арбитрарну улогу има и градска Комисија за доделу стипендија. Како њу, по дефиницији чине „политички људи“, ето повода Сомборцима да се и ова прелепа прича уведе у дневнополитички дискурс.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести