Очајан због забране да виђа дете

на којој је писало „Србин“. Кулић се на овакву врсту протеста одлучио да би изразио незадовољство због тога што му је, како тврди, одлуком Центра за социјални рад забрањено да виђа двоипогодишњу ћерку и зато што му је ограничена слобода кретања.

То је учињено због наводног насиља у породици, почињеног према супрузи са којом води бракоразводну парницу пред зрењанинским судом. Његова супруга је, у међувремену, укључена у пројекат посвећен жртвама породичног насиља и била је радно ангажована у једној овдашњој установи културе. Када се Кулић, упркос забрани приласка бившој животној сапутници, појавио у тој установи, о свему су обавештене надлежне институције, после чега му је забрањено да улази у ту зграду. Овакву одлуку Кулић сматра ограничењем слободе кретања.

- Одлучио сам се на овакву врсту протеста јер су ми ускраћена сва могућа права. Центар за социјални рад је изнео низ неистина на мој рачун, тврдећи да у кући држим на десетина паса и мачака, као и кокошке, да не одржавам хигијену у просторијама, и да то није право окружење за моје дете. То су потпуне бесмислице - истиче Кулић и додаје да са супругом не живи заједно од прошле године.

По његовим речима, дете није видео већ шест и по месеци, а супруга је, на његово изненађење, укључена у пројекат посвећен жртвама насиља у породици.

- Она је у овај пројекат укључена само на инсистирање социјалне раднице, без икаквих лекарских уверења и судских папира. Никаквог насиља није било, чак ни псовке, зато ме је све ово и изненадило. Држави је, изгледа, сасвим довољно да те оптужи и ту је крај. После се не можеш опрати. Сви доносе неке своје судове и одређују забране – напоменуо је Кулић, додајући да је жуту траку ставио око руке зато што има ограничену слободу.

Кулићеви захтеви су да се промени одлука о старатељству над дететом и да се промени социјална радница којој је поверен овај случај. Он додаје да ће свакодневно долазити пред зграду Центра за социјални рад док му захтеви не буду услишени, а јуче му је подршку пружило и неколико пријатеља, који су протестовали заједно са њим.

У Центру за социјални рад нам је речено да им закон не дозвољава да у јавност излазе са појединачним случајевима, уз напомену да је рад ове установе подложан контроли и да постоје више инстанце којима је могуће упутити жалбу, уколико неко сматра да је оштећен на било који начин.

Ж. Балабан