и од тога обезбеђује скромну егзистенцију за своју четворочлану породицу.
- Откупљујем и сакупљам старо гвожђе, па сам у Кањижи купио ову стару „пеглицу“. Досадашњем власнику сам платио за њу 9.000 динара, истекла је регистрација, више не пали па је најбоље да иде за делове и у старо гвожђе – каже 23-годишњи сакупљач секундарних сировина Његреш.
Од Њергеша сазнајемо да ће „пеглица завршити у отпаду у Кули, коме испоручује секундарне сировине. Пристао је да га фотографишемо само под условом да му објавимо број мобилног телефона 062/839-6516, како рече, да они који га виде у новинама, а имају старо гвожђе да га могу позвати.
- Сакупљам старо гвожђе у Кањижи, Хоргошу, Трешњевцу, Орому и другим местима у околини – прича Њергеш. – идем где год треба. Зарада од прикупљања старог гвожђа не доноси велику зараду, али најважније је да нешто остане да имамо за хлеб и друге животне намирнице и најосновније потребе. Старо гвожђе плаћам 10 динара, што је прилично мала цена, имајући у виду да смо раније плаћали и 20. динара. Ко год нешто има од старе гвожђурије, одмах товарим, плаћам и носим. Нешто морам да радим, породици за хлеб да зарадим, за двоје деце, жену и мене.
Њергеш објашњава да старо гвожђе сакупља у Адорјану, а када се прикупи већа количина секундарне сировине од њега одвози отпад из Куле. Из Адорјана он околна места обилази шпедитером, а у запрегу је упрегнута ждребица расе нонијус Чилаг (Звездана).
- Имам само ову ждребицу, која добро служи. Захваљујући сакупљању старог гвожђа успевамо некако скромно да живимо и преживимо. Пазар са „пеглицом“ вероватно неће испасти лоше, тежи 650 килограма. Верујем да ће бити прихода од продаје делова, јер за старе аутомобиле немогуће је наћи делове у продавницама, а оно што остане иде у старо гвожђе – објашњава Њергеш.
М. Митровић
