данској престоници Копенхагену, где је одрасла и образовала се. Марина је наставница ликовног, музичког, хришћанства и данског језика, а на мастер студијама проучавала је филозофију. Пратила је наставу разних уметничких колеџа на које је често позивана и као предавач, а сада живи у Србији са мужем и петоро деце на старом сеоском домаћинству.
- Живот у Србији је јако леп, само га је тешко приметити, од већине који обожавају да гаје патњу. Инспирацију налазим у причама које имају неку врсту напона, са друге стране, све приче су већ испричане, али их треба причати поново у новом светлу. Покушавам да се бавим и коментаришем теме које су или заборављене или пуне табуа – каже Марина.
На прошлогодишњој заједничкој изложби са сликаром Стојаном Божићем у Равном Селу, Марина је направила инсталацију са ораховим дрветом и том приликом изложила слике на којима доминирају вештице, вампири и демони.
- Стари Словени су веровали да је орахово дрво - демонско дрво, тако да има много прича и веровања с тим повезаниј, којих се сећамо. Свака генерација има право да се суочи са тражењем истине, својих вредности и идентификацијом у причи. Приче не налазим само у митовима и бајкама, већ и у свакодневници, јер приче су свуда око нас - истиче Марина.
Што се тиче уметности коју негује и представља, Марина се труди да нађе медиј који највише одговара за идеју коју има. Сада у Градској галерији у Краљеву има изложбу аутопортрета које је стварала пуних дванаест година, и, додаје Марина, да је њено да слика, пише, прави филмове, музику, слика, фотографише а о њеном стилу и квалитету препушта другима да коментаришу.
Л. Киш
