Од недавно је изградњом Пупиновог моста одличним саобраћајницама повезана са Земуном и аеродромом Никола Тесла. Локална самоуправа препознаје у том положају шансу за привредни развој тако што ће, како истиче председник општине др Зоран Тасић, посебну пажњу усмерити на инфраструктурне радове у индустријској зони, коју желе квалитетно да опреме у циљу привлачења потенцијалних инвеститора.
Опово располаже скромним буџетом, па се за сваку „озбиљнију” инвестицију мора обраћати вишим инстанцама.
- Учествујемо на покрајинским и републичким конкурсима како би суфинансирали пројекте, посебно када су у питању они од капиталног значаја - каже Тасић и додаје да су реконструкција водоводне мреже, изградња великог спортско - рекреативног центра, асфалтирање улица, завршетак пута Опово – Дебељача, санација и реконструкција школских и предшколских објеката, здравствених установа, само неки од актуелних пројеката које парцијално реализују из године у годину управо преко конкурсног суфинансирања.
Овде постоје одлични услови за еко, агро и етно туризам, јер је овај део Потамишја у процесу добијања заштићеног статуса Предела изузетних одлика. Река Тамиш, рибњачка и природна језера, широка ретенција долине Тамиша са приобалним шумама, богата флора и фауна дају предуслов за садржаје активног одмора као што су трекинг, бајкинг, посматрање птица, спортски риболов и веслачки спортови.
- Као пољопривредна средина имамо шта да понудимо од ратарских до воћарских и виноградарских производа, док у Баранди имамо предео са лековитим блатом и термалним водама, што нам даје могућност за развој здравственог туризма - каже Тасић и додаје да се у њиховој општини налази и „Баранда филм студио“ браће Бјелогрлић, највећи отворени филмски студио у Србији, где се последњих десетак година снимају највећи домаћи филмски хитови, што општина такође намерава д искористи у туристичке сврхе у сарадњи са власницима.
Укупан буџет за ову годину са пренетим средствима из претходне године за малу банатску општину износи тек 340 милиона, а од тога су пренета средства око 88,5 милиона динара. Једна од већих инвестиција ове године било је сервисирање фабрике воде и отплата дугова у вези постројења. Такође, реализовани су или су у току и пројекти које је започела претходна власт.
За адаптацију Дома културе у Опову издвојено је 14,8 милиона динара, за сектор здравстеве заштите 13,3 милиона, за основно образовање 19,7 милиона, за предшколско образовање 17,3 милиона, за општинску народну библиотеку 8,2 милиона, за спортске клубове 3,8 милиона, за месне заједнице 13,7 милиона, за социјалну заштиту 22,6 милиона, за јавни ред и безбедност 1,4 милиона, за пројектовање 6,1 милион, за локални економски развој 2,1 милиона, за заштиту животне средине 800.000, за потребе Црвеног крста 700.000, за дотације невладиним организацијама 2,8 милиона динара, за одржавање путне инфраструктуре 24,2 милиона динара, за развој спорта и омладине 10,5 милиона, за развој пољопривреде 22,5 милиона, за реконструкцију јавне расвете-парковске расвете 7,2 милиона, за организацију јавних радова 1,1 милион, за развој туризма 2,17 милиона, за заштиту животне средине-сузбијање комараца и дератизацију 6,5 милиона, за изградњу пречистача отпадних вода 21,3 милиона, за наставак пројекта водоснабдевање - реконструкција водоводне мреже - 9,6 милиона, а остатак је утрошен на функционисање јавних предузећа, општинске управе, законодавне и извршне власти.
Председник општине др Зоран Тасић у разговору за „Дневник“ наводи да у планове за предстојећу годину улази свакако асфалтирање улица у Сефкерину, завршетак комасације у Баранди, изградња нових атарских путева, постављање гребаног асфалта на земљаним улицама у Баранди и Сакулама, реконструкција локалног пута Идворска раскрсница – Сакуле – Баранда, наставак реконструкције водоводне мреже.
Предвиђен је наставак изградње спортско рекреативног центра у Опову, изградња спортског терена за рукомет и мали фудбал у Сакулама и мини пич терена у Сефкерину. У плану је и инфраструктурно уређење радне зоне између Опова и Баранде на површини од 15 хектара, која треба да представља основ привредног развоја општине.
Маша Стакић
Нов погон у Сакулама
Ове године фирма „Soul Food“ отворила је производни погон где је посао добило 20 радника, а како су у фази проширење капацитета, планира се још 20 радних места. Такође, фирма „Фонди Експорт“ гради производни погон у Сакулама где ће почетком наредне године бити обезбеђено још 70 нових радних места.
- У овом тренутку 1300 грађана наше општине налази се на евиденцији Националне службе за запошљавање и мој циљ је да до краја мандата тај број смањим на испод хиљаду - каже Тасић.
