Њихова имена уклесана су у спомен плочи у Моловину подигнутој жртвама холокауста, породици Фамилић. Збирка песама биће у наредним месецима промовисана у војвођанским градовима.
Због љубави према коренима, ауторка збирке објавила је књигу на ромском, те српском и енглеском језику. Песме су праћене и графичким илустрацијама страдања, које су такође ауторкино дело. Фамилић је имала и ликовну изложбу на тему Холокауста у Културном центру Новог Сада.
– Осећала сам потребу да осветлим успомену на те дане и мелодију песама својих предака – каже Фамилић и додаје како су Роми Фамилићи били чувени тамбураши који су пре Другог светског рата свирали широм Краљевине Југославије, а име чувеног музичара Тодора Фамилића налази се у издању новосадске енциклопедије.
Према речима ауторке збирке, њена ромска породична лоза погубљена је у великом броју, али су ипак остала имена на спомен плочи у Моловину за вечно сећање.
Ова књижевница је написала и збирку поезије за децу „Домаћински гост“ и поеме, бајке у стиху „Црно бела срећа“.
– Један период радила сам у улози едукатора ликовних и еко радионица са децом ромске популације под покровитељством британске фондације „Грууб“. Било је то јако лепо искуство за мене из којег су проистекле збирке поезије, поеме и бајке за децу – наводи Фамилић.
Свака песма у збирци испраћена је графичком илустрацијом, јер према ауторкином мишљењу, такав начин визуелно мотивише децу на читање и боље упознавање литературе. Своју прву збирку поезије за одрасле „Ћуп надања“ помогла јој је да објави Канцеларија за инклузију Рома, а све остале публикације издала је Фондација „Номадик“, финансијски подржана од стране Градске управе за културу Новог Сада.
Фамилић је почела да истражује историју свог народа са мишљу „да би боље познавао један народ мораш добро упознати његову историју“.
– Тако сам добила позив почетком године да учествујем на Интернационалној конференцији Рома у Њу Делхију у Индији на којој сам говорила о положају Рома у Србији и о специфичним проблемима у образовању ромске деце – истиче Фамилић и додаје да су Роми пре 1.500 година напустили своју прапостојбину у северној Индији и населили Европу, те се Индија сматра постојбином ромског народа. На основу језика, лингвисти су открили сличност ромског народа са индијским, још у 18.веку.
– Упознавањем културе, језика и традиције индијског народа у мени је превагнуо осећај припадности и моја следећа збирка поезије, која ће бити објављена на ромском и хинду језику ће на најбољи начин осликати моја осећања, као и уску паралелу између индијског и ромског народа – каже Фамилић и додаје да је су њене песме до сада преведене на ромски, бугарски и енглески језик, а да је песма „Феникс у Сахари“ препевана на арапски и уврштена у Антологију сабраних дела директора књижевног клуба „Неа Пангеа“ у Београду Сабаха Ал Зубеидија.
Ова ауторка ће у будућности наставити да пише на матерњем ромском језику и покушати да на тај начин мотивише младе песнике на плодоноснији рад.
Маја Фамилић је чланица Управног одбора Друштва књижевника Војводине, чланица Удружења књижевника Србије, као и чланица ликовног Удружења Рома у Трстенику, професор разредне наставе и дипломирани струковни васпитач. Издала је пет збирки поезије, имала ликовне изложбе и учествовала на разним уметничким фестивалима широм земље. Њени стихови су заступљени у многим кљижевним Зборницима, у Антологијама ромских песникиња и Антологијама војвођанских песникиња.
Маша Стакић
