остварују добре пословне резултате. Председник “Еурокорп Групе” Предраг Ђуровић је саопштио да су ове фирме прошле године оствариле укупан приход 44 милиона евра и да је остварена нето добит око 2,8 милиона евра, наглашавајући да се успешно пословање и стварање профита остварује пре свега од прераде пшенице из сопствених силоса.
Приходи АД “Житопромет-Млин”, једне од водећих житомплинских компанија у Србији износили су 16,5 милиона евра, а нето добит 550.000 евра, док је према речима Ђуровића АД “Сента-Промет” као битан чинилац групације остварила приход од 22 милиона евра и нето добити око 420.000 евра. Матичка фирма “Еурокорп” бележи приход од 5,6 милиона евра и добит од 1,7 милиона евра, а земљиште Пољопривредног имања “Агер” је лане издавано у закуп и економија коришћена за потребе откупа житарица има скромнији учинак.
- Посебно нас охрабрује учинак у производњи у “Житопромет-Млину”, а исто тако отварање нових малопродајних објеката и остварени промет у “Сента-Промету”, као и отварање нових радних места – каже Ђуровић.
Производња у “Житопромет-Млину” и поред тешкоћа одржана је на на нивоу претходних година тако да је у млиновима самлевено 57.000 тона пшенице, а остварена је производња тестенина од скоро 6.000 тона, што је према оцени Ђуровића задовољавајуће, с обзиром да је скоро пола године у фабрици тестенина реализована инвестиција. Међутим, већ први месеци ове године наговештавају пораст производње и промета. Из погона пекаре која је из Сенте измештена у Нови Кнежевац тржишту је испоручено 1.800 тона хлеба и пецива у региону Потисја.
- За нас као прерађивача битно је да смо успели поред великих тешкоћа на тржишту да стабилно послујемо, иако су цене пшенице и наших прерађевина у паду, тржиште засићено и присуства велике конкуренције која је врло често нелојална. То се одржава на ценовну политику, јер поједини погони конкуренције раде и у сивој зони, без потребних сертификата и свега онога што треба да прати прехрамбену индустрију. Ми смо ту немоћни, па очекујемо од државе да се пословање мора ставити у легалне токове – указује Ђуровић.
АД “Сента-Промет” је израсла у лидера у трговини у региону Потисја, а своје пословање има и на подручју севера Бачке и Баната. Лане је инвестирано у куповину 17 нових објеката на подручју кањишке и чоканске општине, такође и делу општине Кикинда. Ђуровић наглашава да је намера да “Сента-Промет” дугорочно буде присутна на овом подручју, јер су ти објекти до сада држани у закупу, а поред тога отворено је пет нових малопродајних објеката, што даје импулс даљем развоју, па је за ову годину предвиђено отварање још седам малопродајних објеката у региону и заокружи једна целина.
- У Групацији “Еурокорп” упркос мањег или веће флуктације радне снаге са којом се сусрећемо због одлазака млађих у земље Европске уније, успевамо да одржимо број запослених на око 700, што је неопходно за нормалан рад, а како се буде повећавао број објеката у “Сента-Промету” и производња у “Житопромет-Млину”, тако ће се и повећавати број запослених. Свим запосленима на време исплаћујемо зараде месец за месец и измирујемо све пореске и друге обавезе према држави. Подсећам да смо за деценију и по удвостручили број запослених, а за то нисмо користили никаква подстицајна средства – наглашава Ђуровић.
Предраг Ђуровић је демантовао гласине присутне у овдашњој јавности, да ће се власничка структура и менаyмент у „Житопромет-Млину“ мењати. Он је категоричан да он нема намере да мења ни радни ни животни амбијент, поготово што су његове визије и људи који воде пословање фирми у оквиру Групације „Еурокорп“ везане за садашњи простор.
Оно што је сигурно, категоричан је Ђуровић, да „Житопромет-Млин“ у овом трнеутку из наредне жетве, ако буде уобичајени род, може да рачуна на преко 70.000 тона хлебног зрна, а да према најавама, мисли да би им и силоси од 100.000 тона били мали. Ђуровић напомиње да ће приоритет дати партнерима и задругама са којима раде већ више од две деценије и произвођачима из најближег окружења у ргеиону Потисја.
М. Митровић
Половина девизних тестенина
Из фабрике тестенина сенћанског „Житопромет-Млина“ половина од 6.000 тона има купце на иностраном тржишту. Поред продаје у земљама са простора бивше Југославије, извози се и у друге земље, чак и у Шведску где се месечно отпрема један шлепер тестенине и брашна. Тестенине сенћанске робне маркре „Сентела“ конкурентне су квалитетом на иностраном тржишту, јер се производе на најсавременијим линијама које су лане замениле оне времешне од три и по деценије. Предраг Ђуровић истиче да је предност и у томе што тестенине праве од брашна из сопственог млина. Он је најавио да ће већ до краја априла са робном марком „Сентела“ понудити осам нових врста тестенине.
