Сомборке победиле на фестивалу дечје песме
КИКИНДА: На седмом Интернационалном фестивалу музике за децу „Та се песма љубав зове“ у Кикинди наступили су млади интерпретатори из Црне Горе, Македоније,
Федерације БиХ, Републике Српске и наше земље. На фестивалу чији је домаћин и организатор Дечији хор „Чуперак” уз подршку Предшколске установе „Драгољуб Удицки” и Града Кикинде, изводи се искључиво ауторска музика и оцењује дечије певање.
Од петнаест такмичарских композиија стручни жири је за победничку прогласио композицију „Шта је љубав” ауторке Марије Хајнал из Сомбора у извођењу једанаестогодишње Сомборке Иве Галеб, чланице хора „Шарени вокали”. Победница је уверена да је љубав нешто без чега не може да се живи, а ауторка текста и композиторка Марија Хајнал наглашава да се труди да композиције буду прилагођене узрасту извођача.
- Песма „Шта је љубав” је на кикиндксом фестивалу наишла на највише симпатија и срећна сам због тога, с обзиром да сам млад композитор популарне дечије музике и драго ми је да награда стиже од људи из струке и узор су ствараоцима дечије музике.
Нумера „Пробуди се, медо” композиторке Светлане Милић из Кикинде, у извођењу младе суграђанке Невене Росић, побрала је прву награду за интерпретацију, награду дечијег жирија и награду за текст песме који је написао Саша Божовић.Председник стручног жирија Јован Адамов оцењује да кикиндски фестивал не одише неким претераним гламуром и претераним професионализмом него је пун душе, што се осети у гостопримству домаћина, радости деце и родитеља, дружењу и раздраганој атмосфери.
- Фестивал је пун весеља, нема зависти ни код кога и лепо је бити у жирију, мада је то незахвална дужност. Сви су се једнако трудили, уложили доста труда у увежбавању и писању песама, али наш задатак је ипак да категоришемо та остварења, која се разликују у нијансама. Нема ту васионских домета, а на срећу нема ни нечега што не задовољава критеријуме – указује Јован Адамов.
Домаћини фестивала су награду за животно дело уручили водитељу, глумцу, редитељу и омиљеном аутору за децу Предрагу Вуковићу Пеђолину.
М. Митровић