Роберт Фејстамер и Месне заједнице Хоргош Роберт Шорш на овом подручју које гравитира транзитном центру са Мађарском крај граничног прелаза Хоргош налази око 1.500 избеглица.
Фејстамер је јуче на конференцији за новинаре изјавио је да ће у најскорије време упутити писма надлежним државним органима како би их обавестили о приликама у Хоргошу. Јер, према речима Фејстамера, једно је шта се дешава поред саме границе где мигранти бораве под шаторима, а друга је проблематика која погађа житеље овог пограничног места у кањишкој општини.
- Ступили смо у контакт са Комесаријатом за избеглице и миграције, ресорним министарствима, полицијом у Кањижи и Кикинди, Регионалним центром граничне полиције у Суботици, УНХЦР-ом и другим институцијама. Са њима комуницирамо свакодневно јер јако је важно да сви будемо у току, а битно је да смо укључили и Месну заједницу Хоргош и Пољочуварску службу општине Кањижа, јер су нам нам је од приоритетне важности који су проблеми грађана Хоргоша у вези са мигрантском кризом – рекао је Фејстамер.
Он је додао да се сагледава како се на локалном нивоу могу укључити у решавање проблема, јер су мигранти у мањем или већем броју стално присутни у центру Хоргоша и од насеља стално пролазе рутом према кампу на граници, причињавајући штету овдашњим пољопривредним газдинствима. По поднетим пријава пољопривредних газдинстава пољочуварска служба излази на терен и сачињава записнике о штети, а према најави председника општине Фејстамера локална самоуправа ће сагледати и сумирати укупни обим штете коју газдинства имају у воћњацима, виноградима и на ратарским усевима.
- Министарству пољопривреде ћемо се обратити у вези штета које настају на вишегодишњим засадима и ратарским усевима, пробаћемо и у буyету општине да издвојимо нека средства, али су могућности знатно мање од штете. Због тога очекујемо да Министарства пољопривреде из републичких средстава помогне оштећеним газдинствима на име санације и надокнаде штете овим људима. Реч је углавном о истим људима који су штету претрпели током прошле године, када је мигрантска криза била још израженија на подручју кањишке општиње. Јако је тешко тим газдинствима која дургу годину заредом неће имати приход због штете коју су причинили мигранти – указује Фејстамер.
Екипе Црвеног крста Кањиже свакодневно излазе на терен и деле храну мигрантима у импровизованом кампу крај границе, где услови за боравак нису баш најбољи. Мигранти су углавном снабдевени храном и основним потрепштинама, а поред онога што им расподеле екипе Црвеног крста, снабдевају се у продавницама у центру Хоргоша.
- Мислим да сада још надлежне институције власти могу да се носе са овом ситуацијом у погледу хигијенских и здравствених услова и хуманитарне подршке – сматра Фејстамер.
Ситуација са мигрантском кризом у Хоргошу је претходне године била далеко драматичнија, јер је дневно пролазило више хиљада људи. Председник МЗ Хоргош Роберт Шорш испричао је да мигранти долазе углавном из правца Суботице, мало се задржавају у центру села, снабдевају се, пуне телефоне и користе бесплатну вај-фај везу која им је на располагању код поште, а многи се за дан-два поново враћају јер су могућности за легалан одлазак у Мађарску веома ограничене.
Број усмених пријава пољоприврендих газдинстава која су претрпела знатну штету је за сада око 25, а према речима Роберта Шорша до сада је поднето десетак писмених пријава. Поднете пријаве о штети се обрађују и штета процењује, а очекивања су да ће је још бити у воћњацима и виноградима, имајући у виду да тек предстоји сазревање јабука и грожђа. Грађанима је препоручено да подносе пријаву штете код секретара МЗ Хоргош или директно пољочувару Данијелу Хужвару, а после извршеног увиђаја и процене документација ће се проследити надлежним органима, како би се штета некако надокнадила.
М. Митровић
Неки даноноћно дежурају
У вечерњим сатима у селу увек има 200 до 300 миграната који долазе. Они за собом остављају доста смећа што изискује додатно ангажовање за чишћење, а успут у одласцима и доласцима од села до границе и обратно, доста штете причињавају у воћњацима и усевима, предочава Роберт Шорш.- На пролећном и раном летњем воћу има велике штете, а неки власници даноноћно дежурају код својих имања како би их заштитили. Штете нема у толиком обиму као што је било прошле године, али је има и повећава се како се повећава број миграната – каже Шорш.
