него се чак бележи досељавање породица из Сенте, Суботице, Кањиже, пошто су препознали да у овом селу са свега 650 житеља Мађара, могу остварити своје породичне и животне планове. Турстичке амбиције се остварују, јер се Тотово Село већ наметнуло као „село са разгледнице”, а поред постојећих најављујују се нови садржаји.
Урађено је много да се заустави пропадање и учмалост села, каже председник Месне заједнице Ференц Бата, при чему истиче пресудне заслуге овдашњег жупника Јене Уташија. У изградњи и стварању услова за останак младих на све који су могли да допринесу, од донација из Мађарске, средстава из покрајинских извора, буџета кањишке општине и других. Не иде баш све увек како је зацртано, али у Тотовом Селу уз пројекте наоружани су и стрпљењем.
Тако је лане планирано асфалтирање Ватрогасне улице, али тендер за избор извођача није завршен на време, па је потом због лошег времена извођење радова померено за ову годину. Стрпљиво се чека проширење и нови асфалт у делу Улице Габора Алмашија, која је приступни пут до села. Сви су изгледи да ће се то десити ове године, јер је градња те саобраћајнице нашла место у општинском буџету.
Из Тотовог Села у иностранство, захваљујући двојном држављанству и пасошу Мађарске, у протеклом периоду је отишло само десетак житеља.
- Што се демографских кретања тиче, изгледа смо у нешто повољијем положају него околна насеља, где је економска миграција све израженија. То нас радује, јер по мени то показује да омладина види нешто у Тотовом Селу. У прошлој години имали смо седам-осам новорођенчади и свега осам смртних случајева, што нас такође охрабрује. Млади виде да имају будућност овде у селу – наглашава Бата.
Један број мештана ради код предузетника који овде развијају свој бизнис, попут Ђенђурове метларе из Бачког Петровца која има испоставу за прераду метларског сирка и Фабрике сточне хране „Геби”, интензивније се развијају и поједина пољопривредна имања, као што је газдинство Арпада Чикоша у производњи здраве хране, док двадесетак мештана путује у фабрике у Кањижу. Први човек Тотовог Села Ференц Бата сабира да је то педесетак запослених, наглашавајући да је ипак главни адут пољопривреда јер свако домаћинство има нешто земље, од чега већина мештана обезбеђује егзистенцију.
Овде су здушно су посвећени развоју сеоског туризма, па тако годишње код њих дође три - четири хиљаде гостију, од којих већина ту и преноћи. Уређеност севернобачког сеоцета, гостопримство и оно што имају да покажу, разлог је што долазе гости највише из Мађарске, али и из Београда, Новог Сада, Сомбора, Панчева и других градова. У функцији туристичке понуде су сви потенцијали села, па и делатност културних друштава и удружења, а село има и Фудбалску акадмију „Њерш Иштван”.
Да би се још више подстакао верски туризам, који представља један од сегмената понуде, у Тотовом Селу су лане открили споменик папи Јовану Павлу Другом. Предстоји реализација пројеката на изградњи сканзена, музеја на отвореном, са арборетумом, ботаничким парком, као и изградња макете слива Дунава, која ће обухватити ток Дунава и Тисе кроз Војводину, као и део слива Драве.
Члан сеоског Савета задужен за развој Лајош Леко истиче да је практично разрађена комплетна концепција сеоског туризма, на основу тога су обезбеђени и смештајни капацитети за више од 150 гостију, конфорна кухиња за исхрану гостију, завичајна кућа, паркови, скулптуре и разни културни догађаји и манифестације које привлаче туристе.
- Сканзен ће поред садржаја за разоноду имати радионице старих заната, креативне и уметничке радионице и школски музеј. Настојимо да заједно са братским местима из иностранства формирамо уникатну поставку која ће представљати неке специфичне грађевине средина са којима смо се братимили. У оквиру сканзена биће и ергела, која се већ формира јер имамо пет коња, па ће служити за терапијске третмане и школе јахања. Сканзен је осмишљен са једним делом арборетума као једна целина на три катастарска јутра. Арборетум који смо започели да формирамо треба да достигне око 500 врста разног дрвећа - објашњава Леко.
М. Митровић
Дунав ће потећи ове сезоне
Макета Дунава, или макета Војводине, како најављују из Тотовог Села, садржаће све битне елементе дела Дунава од Бездана до Румуније, са најкарактеристичнијим грађевинама. Организатор туризма у Тотовом Селу Золтан Фараго каже да ће се ту бити познате тврђаве уз Дунав, а веродостојно треба да се дочарају и предели његових притока.
- Замислили смо то као један пункт за историјско едукативни центар за будуће генерације. Биће то вредно у туристичкој понуди, јер таквог садржаја код нас нема нигде. Очекујемо да нам долазе ђачке екскурзије. Макета Дунава ће бити на великој парцели, а на обали градови, насеља и тврђаве, као што је то у природи, али на сразмерно мањем простору. Ту ће моћи да се држе часови историје и географије у природи, што мислим да ће за децу бити фантастично. Макета треба да се уради у више фаза за две или три године, али надам се да ћемо део отворити током ове сезоне, пошто планирамо да у овој години у Тотовом Селу на макети потече вода Дунава – најављује Фараго.
