Најозбиљнију анализу у овој области дала је пре пар година, Студија развоја туризма коју је ангажујући стручњаке припремио Клуб привредника Бачке Паланке. Готово да нема општинског функционера, економисте који када говори о развоју општине са око 55.000 становника који живе у 14 насељених места, простире се на 580 километара квадратних, не истакне развој туризма. Данас је та делатност овде у развоју, али готово сви кажу да се може више, а да би се то и урадило потребно је довести госте, понудити им смештај, садржаје, бити атрактиван са ценама услуга...
- Туристичка организација општине Бачка Паланка званично је почела са радом 1. јануара 2007. године – каже Јелена Рајовић, заменица директора ТОО. - Од тада успешно наступамо на скоро свим сајамским манифестацијама у региону, Србији, па и иностранству. Наша примарна делатност је промоција туристичких вредности и потенцијала општине. Имамо 50-так манифестација које су све традиционалне, а има и оних чији је иницијатор баш ТОО. Све значајне туристичке догађаје пратимо и о њима као и новостима у овој области информишемо јавност путем медија и нашег сајта.
Рајовићка додаје да је у току поступак категоризације приватног смештаја, па је организована стручна обука, односно семинар где се појавило доста заинтересованих лица. - Редовно аплицирамо са пројектном документацијом код покрајинских секретаријата, али и републичких министарства од којих смо, на пример, већ добили значајна средства за постављање туристичке сигнализације у Бачкој Паланци – истиче наша саговорница. – Дочекујемо све заинтересоване групе туриста из других градова, а највише их је из Београда и Новог Сада.
У склопу ТОО постоји и туристичко – информативни центар где посетиоци могу да добију податке о нашој општини и целокупној туристичкој понуди. У сезони пролеће - лето - јесен нису ретки ни цикло туристи за које се пронађе смештај, пруже им се информације на енглеском језику, и упутимо се до жељене дестинације. ТОО штампа разнолик промотивни материјал који је најмање двојезични, ту се налази и мапа града, тематски флајери, брошуре, каталози, као и рекламни блокови, визит карте, заставице што помаже приликом пружања услуга и информација.
У Бачкој Паланци послује десетак туристичких агенција, које као субагенти воде Паланчане на неке друге дестинације, планине, мора, иностранство. Овдашњи домаћини, привредни субјекти, али и посленици културе, спорта, који дочекују госте често се обраћају ТОО која их потом преузима и усмерава. Разноликост бројних насеља, повољан природно-географски положај, културна добра, историја и мноштво манифестација чине ову општину веома привлачном за посетиоце.
- Најзначајнији природни ресурси наше општине су река Дунав са својим рукавцима и каналима, бројним адама, па заливно природно језеро „Тиквара“ и уједно истоимени Парк природе III категорије заштите – наставља Рајовићка. – Ту је и вештачко језеро „Багер“. Од природних добара наше општине треба свакако истаћи СРЦ „Карађорђево“ II категорије заштите са ергелом, Музејом коњарства и хиподромом (подручје Букинског рита). У напосредној близини града је СРП „Багремара“ I и II категорије заштите, као и Споменик природе „Парк челаревског дворца“. Посетиоце занимају културна добра међу којима су археолошка налазишта, Дворац Дунђерских у Челареву из 19. века, Музеј пива у Челареву, Музеј на отвореном „Кућа Савића“ и православна црква из 18. века у Нештину, Музеј града, Српска православана црква св. Јована Претече из 18. века, а из истог века је и Католичка црква у Бачкој Паланци, док је Словачка евангелистичка црква из 19. века.
Смештај за мање групе
- На територији општине налази се 16 смештајних објеката различите категорије, структуре и капацитета – каже Јелена Рајовић. - Објекти су углавном намењени смештају мањих група туриста, пре свега пословних људи, (општина има развијену индустрију и неколико великих фирми које послују у саставу светски познатих компанија), затим, спортиста, деце али и појединаца, а пре свега љубитеља лова, риболова и бициклизма.
Паланка је посебно позната по рибљим специјалитетима, пре свега по паприкашу и рибљој чорби које се у неколико чарди служе уз добру музику војвођанских тамбураша.
За смештај туриста постоји хотел „Фонтана“, хостел „Агровојводина“, хотел „Villa Grande“, ресторани са преноћиштима „Идила“, „Олимп Централ“, одмаралиште „Багремара“, сеоско-туристичко домаћинство „Гњездо“, а у Нештину куће за одмор „Скелица“ и „Ивана“, апартмани „Хемингвеј“ и „Casa Castellum“, те сеоска – туристичка домаћинства „Gaston Wine“ и „Синкерек“.
Од Светог Трифуна до Новогодишњег базара
Ове године Туристичка организација Бачке Паланке у својству организатора, суорганизатора, или подршке и помоћи у реализацији остварила је 20-так манифестација намењених за туристе и мештане Паланке, околних села, али и региона.
По традицији све почиње обележавањем виноградарске славе Св. Трифуна у Нештину где следи и Дан бербе сремуша, а у Бачкој Паланци Фестивал дечијег позоришног стваралаштва „Отворена сцена“, излетнички дан „1. мај у Багремари“ и ВУ у Карађорђеву. Затим следе „Етно шор“, „Дунавски вез“, „Дан Дунава“, „Дунавски бал“, ТИД-ова регата, ФЕП, „Штрудла фест“, Папкаријада у Силбашу, Лето у Нештину, обележавање „Европске недеље мобилности“ – промоција бициклизма, такмичење у кувању Бећарског паприкаша „Шкембићијада“, „Ђинђуверај“, Међународна изложба паса „Елит дог фест“, „Новогодишњи базар“.
Прошлог септембра Бачка Паланка је после много година, па и деценија била домаћин и организатор такмичења у кувању рибље чорбе и паприкаша „Златни котлић Војводине“. Кажу да се ова манифестација коначно вратила у домовину робље чорбе, јер овде, поред Дунава некад је прављен највећи котлић на свету у којем се кувала рибља чорба за Гиниса и преко 10.000 гостију, а сада „велику шерпењу“ гости могу само гледати.
Заштићени ритови пуни живота
Када је прошле године светлост дана угледао Еко - туристички водич „Заштићена природна добра општине Бачка Паланка“, скренуо је пажњу туриста, али и житеља ове општине, на природу у овом делу приобаља Дунава. Издавач је Омладински клуб Бачка Паланка, ауторка текста је професорка биологије Маја Којић, текст је прилагодила Љиљана Жижић, а дизајн прелепим фотографијама урадио Марко Карановић.
Водич је осим познатих података, на пример о Парку природе „Тиквара” који се простире на преко 554 хектара, а захвата баре, мочваре и истоимено језено, на самом ободу града према великој реци, донео мноштво информација о флори и фауни, ретким врстима, степену заштите.
- Ово подручје задржало је хидрографске и орографске одлике ритова – каже професорка Којић. – Управо у очуваности и разноврсности изворних карактеристика, огледа се аутентичност Парка природе. Захваљујући разноврсности станишта омогућен је развој разноврсне и богате флоре и присуство ретких биљака као што су жути и бели локвањ, овде има разних врста риба и птица. Овде се шепуре лабудови који су најатрактивнији за посетиоце, али они који се баве посматрањем птица овде ће наћи ништа мање атрактивне штакаре, патке, галебове, чигре, вивке, шљукарице, жаларе, полојке и барске шљуке. Од певачица овде имамо, иначе ретке црну и зелену жуну, малог детлића. Ту су и грабљивице попут мишара, јастреба и веома ретких осичара и црних луња. Беле и црне роде, корморан и чапље радо посећују ово језеро.
У ритовима живе лисица, твор, ласица и, ређе хермелин, али и дивља мачка и видра, као права природна реткост. Глодари су најбројнији, али и бубоједа има много. Типични за ритска станишта су водена волухарица и ондатра. Своје место има и вилин коњиц, а професорка Којић, између осталог, констатује да фауна водоземаца и гмизаваца Парка природе „Тиквара“ још увек није довољно проучена. Овде су и велики и мали мрмољак, па многобројне врсте жаба, а од гмизаваца су присутни слепић, зелембаћ... Барска корњача живи у овој средини, а не треба бринути што су овде настањене и змије као што је смук, белоушка и рибарица, јер оне не сметају шетачима. Специјални резерват природе „Карађорђево“ представља шумско и плавно подручје западне Бачке уз Дунав код насеља Карађорђево, Младеново и Бачко Ново Село, а укупна површина овог заштићеног природног добра износи преко 2.955 хектара. Има две целине – Букински рит и Мостонга. Највреднији део је Букински рит који још увек чува фрагменте некада плавног подручја Подунавља. Овде се налазе формације ритских шума, аутохтоних врба и топола, са карактеристичном зељастом вегетацијом и врстама биљака од којих су многе заштићене законом, попут црног глога и белог локвања, природних реткости на Црвеној листи флоре у Србији. Процењује се да има око 200 врста птица, а око 90 су гнездарице. Чак 24 врсте овдашњих птица су на листи потенцијално угрожених у Европи, а 67 птичијих врста има статус природне реткости.
Највећу природну реткост представља гнежђење орла белорепана који је уврштен у Црвену књигу птица света, а сам белорепан заштићен је као споменик природе. Овдашња популација белорепана са неколико гнездећих парова у зони резервата и ближој околини једна је од најзначајнијих у Србији.
Кукурјак међу багремима
У Специјалном резервату природе „Багремара“ који се са својих скоро 389 хектара граничи са градом, налазиште је кукурјака потврђено само на овом месту у Војводини, али по неким изворима и у целој Србији. Ова ранопролећна биљка или „зимско цветање” у директном преводу са латинског из породице је љутића, природна је реткост и спада у категорију крајње угрожених врста у нашој и у суседним земљама.
Стари Грци веровали су у отровно-лековита својства овог жутог цвета, којим су лечили лудило и тровали непријатеље. Неки историчари сматрају да је Александар Македонски умро од превелике дозе кукурјака, јер га је дуго узимао као лек.
Утврђено је да у „Багремари“ има 93 врсте инсеката и око 70 врста птица, а огромна површина прекривена је багремомовим стаблима са врло мало црног ораха и храста лужњака.
Милош Суџум
