као да бледе судећи по малом броју антифашиста који су се одазвали комеморацији на позив овдашњег СУБНОР-а. Крај спомен обележја Зид смрти у центру града минутом ћутања је одата пошта свим жртвама фашистичког терора и положено је цвеће на 12 бетонских плоча са именима побијених 11. новембра 1941. године.
- Доживели су Бечејци у својој прошлости много несрећа и страдања, али оно што су преживели током јесени 1941. и зиме 1942. године, остало је забележено крвавим словима –рекла је Јелена Чешљевић.Пресудом Преког суда начелника мађарског краљевског Генералштаба смртоносни плотун стрељачког вода угасио је тог 11. новембра 1941. године животе Борислава Влајкова, Милана и Светозара Гаврића, Живка Гагића, Стевана Којића, Исидора Могина, Лабуда Пејовића, Ивана Ћирића, Готфрида Ховеа, Теодора Цвејанова, Вујице Чиплића и Момчила Шарановића.
- Ови млади људи су за слободу, коју ми данас уживамо, дали животе, а то је највредније што су имали. На нама је остала обавеза да, са пуно поштовања, обележавамо сећања на њихов светли лик и дело, да њима напајамо душе млађих генерација, како би у њима нашли своје узоре и свест да слобода нема цену - рекао нам је живи сведок дешавања пре 75 година, почасни грађанин Бечеја Михајло Шевић.
По истој пресуди, 20. јануара 1942. године, стрељано је нових 11 младића, а само недељу дана касније у оквиру Велике крваве рације у Јужнобачком округу убијено је и у хладну воду Тисе бачено око 400 Срба, Јевреја и Рома из Бечеја.Осим борачке организације, венце су на спомен обележје положили представници локалне самоуправе, синдиката, удружења пензионера и СПС-а.
В. Јанков
