У Сомбору сваки трећи прекобројан

и у Сомбору је изазвао пажњу јавности, али и различита мишљења о томе да ли се и колико водило рачуна о приоритетима. Сви се слажу око тога да је вишедеценијско нерезонско и страначко запошљавање, поготово у економским условима какви владају у Србији, пренапрегнуло цео систем до пуцања и да је рационализација неминовност, али досадашња пракса показује и да је прелазак са речи на дела далеко тежи и изазива опречна реаговања, јер баш „нама заправо недостаје радника“.

Тако је и недавна одлука одборника сомборске Скупштине да у процесу рационализације јавног сектора у свим овдашњим месним заједницама на платном списку остане 47 радника изазвала прави одијум заинтересованих за ово питање. Уколико се ова одлука спроведе до краја, у 22 месне заједнице на подручју Града Сомбора без посла ће остати укупно 21 радник. У седам градских МЗ, које представљају најнижи институционални облик организовања грађана у Сомбору, после овог круга рационализације остаће седам радника, па ће у свакој месној заједници  једини радник бити секретар, док ће сва остала радна места, од референта до спремачице, бити угашена.

Суочени са оваквим начином рационализације јавног сектора, односно максимизирања броја запослених, побунили су се и грађани и Савети месних заједница. Тако у градској МЗ Нова Селенча најављују да ту одлуку неће спровести, јер  без посла треба да остану три радника, од којих два нису ни имала пуно радно време. По речима Зорана Милојичића, секретара ове МЗ, рационализација током које треба да остане само један запослени радник, обесмишљавање је рада месних заједница и представља повреду ефикасности и функционалности. Он каже да су то два основна начела које помиње и Закон о масималном броју запослених, и због тога инсистира да референт за финасијско -административне послове остане да ради, као и до сада, са пола радног времена.

Ништа боља атмосфера није ни у сеоским срединама, које су по природи ствари више од оних у граду упућене на коришћење функција месних канцеларија, пошто ће у свих 15 насељених места сомборске околине остати запослено 40 радника у тамошњим Месним заједницама.

М. Миљеновић

Сеоска канцеларија без благајника и спремачице

Иако су својевремено потписивали петицију у свом селу против одлуке градских власти у свом конкретном примеру, од 1. августа житељи Станишића су већ остали без организатора културних дешавања, благајника и спремачице у Месној заједници. Тако су у селу са око 4.000 становника на терету буyета остали да раде само секретар МЗ, књиговођа и два радника на одржавању водовода.

По четири запослена у МЗ ће остати и у великим селима као што су Кљајићево и Стапар. Једног запосленог мање имаће Алекса Шантић, Бачки Моноштор, Колут, Риђица и Телечка. По два радника остаће у Бачком Брегу, Бездану, Дорослову, Гакову, Светозар Милетићу и Чонопљи, док ће Месна заједница Растина, као најмања у сомборском атару имати само једног радника.