- Од града Мишкин смо добили понуду за братимљење и прихватили смо ту пружену руку. Стигла нам је и сагласност Министарства за локалну самоуправу, а сматрамо да у сарадњи са њима можемо развијати и наше туристичке потенцијале - каже председник општине Нешко Честић. - Иницијатива за братимљење има и своју историјску основу. Наиме, штаб маршала Толбухина био је 1944. године смештен управо у Србобрану, одакле је Црвена армија у сарадњи са партизанским покретом покренула у пробој на Батини и завршни обрачун с фашистима. Иако данас у Србобрану не живе Руси, остало је сећање на заједнички историјски подвиг, а туристима су увек интресантне локације са историјском причом.
Овде се надају да ће Србобран остварити бар део туристичког потенцијала какав има Мишкин, које годишње посети 160.000 туриста.
- Кад је реч о туризму, ова година у инвестиционом смислу није била снажна, међутим припремили смо више пројеката, које ћемо реализовати у наредним годинама - каже Честић. - Заштићени парк природе Бељанска бара биће претворен у туристичко-рекреативни комплекс, разним улагањима. Већ је направљена пешачко-бициклистичка стаза дужине 4400 метара, а Завод за заштиту природе даје услов да се могу користити само природни материјали, зато ће стаза бити посута туцаником.
У плану је и изградња бициклистичке стазе од Србобрана до Турије, односно Бељанске баре, а у сарадњи са ЈП „Воде Војводине” планира се и куповина катамарана, којим ће бити омогућен обилазак Бељанске баре.
Други велики пројекат је обнова општинског одмаралишта - „Гарни” хотела у Сутомору, у који ће бити уложена знатна средства и који ће, осим гостију из Србобрана и Србије, угостити и странце. Очекује се да приход од хотела иде у општински буyет и буде коришћен у реализацији других пројеката везаних за туристичку понуду Србобрана.
Од закупа земље 43 милиона динара
Током неколико дана колико су трајале јавне лицитације, у закуп је издато 1.588 хектара државног земљишта у србобранском атару, подељеног у 54 парцеле, од укупно 1.692 хектара. Највиша постигнута цена износила је 86.900 динара по хектару за парцелу величине 38 хектара, док је најнижа била 48.600 динара.
Од укупне суме закупа у општински буџет иде 40 одсто, односно 43,1 милиона динара.
Једно дрво за једног ратника
У току је пошумљавање Бељанске баре у оквиру пројекта „Једно дрво за једног ратника“. Раније је посађено 2.000 садница, а прошле недеље је додатних 500 садница обезбедила Општина Србобран. У овај пројекат укључена је и МЗ Турија, као и ЈП „Србијашуме“, а према овом плану у Србији је планирана садња 1,3 милиона садница дрвећа у периоду од 2014. до 2018. године како би се на симболичан начин памтило херојство страдалих у Првом светском рату. Председник општине Србобран Нешко Честић каже да ће локална самоуправа наставити сарадњу са овим јавним предузећем и на све начине помоћи акцију.
Председник Савета МЗ Турија Александар Јојкић каже да зелени појас који се диже око њиховог насеља има значај за све Туринце, од здравствног, до туристичког.
- Нормално и развијено друштво постаћемо тек када озбиљно почнемо да се бавимо екологијом и Турија сваке године покушава да направи неки помак - каже Јојкић и додаје да ће површине у општини Србобран које се не обрађују, бити претворене у зелене површине.
Србобран спада у ред најслабије пошумљених општина у Војводини и како каже председник општине, само организоване акције попут ове могу изменити ту слику. Осим садница за пошумљавање Бељанске баре, Општина је део наменила и за поделу грађанима, што је и предвиђено локалном стратегијом пошумљавања.
- Наставићемо започете пројекте и покренути нове, јер планирамо да средимо постор са десне стране пута ка Бељанској бари пошумљавањем и новим стазама, а у обавези смо да средимо и све путеве око Баре, и затим је ту договор са компанијом НИС, јер ће они финансирати реконструкцију Туријског моста - каже Честић. Према његовим речима, многи салаши у околини добиће струју, управо захваљујући овој компанији.
Најактивнији у сађењу 500 садница у Бељанској бари била су лица на издржавању казне у Казнено-поправном заводу у Новом Саду. Од врста садили су цер, храст лужњак, белу врбу, јавор и тополу, а уређена је и површина на којој се налазила дивља депонија, која је сада претворена у користан простор. Засађене саднице су пар година старе и око два метра високе.
Неки и не траже боље јер мисле да неће добити
Није лако, у потрази за бољим животом многи одлазе у веће градове или иностранство, али на сву срећу, не мисле сви тако. Апсолвент Правног факултета у Новом Саду Радослав Субић каже да намерава да остане да живи у Србобрану јер се овде може добро живети, и нема намеру да иде у већи град.
- Хоћу да променим околину набоље и помажем људима у свом месту. Локална самоуправа помаже младе, али они ретко нешто и траже, јер већ унапред мисле да неће ништа добити - каже Субић и додаје да има у плану од општине да тражи напуштен простор, јер има свој бенд и жељу да од неког неискоришћеног места направи студио за пробе.
- Желим да набавимо добро озвучење и да и ми пробамо, али и да изнајмљујемо простор за пробе свирки, пошто Србобран нема ништа слично - каже Субић и додаје да ако желимо да причамо о култури, морамо почети од музике.
Дарко Лазић из Надаља, власник јединог кафића у овом месту у центру, под називом „Chill out”, каже да је најстручнији да оцени како живе млади, јер свакодневно пролазе кроз његов локал.
- Не живи се добро, самим тим што имамо један кафић, који је ујутру кафана, поподне паб, а викендом се пушта домаћа музика, како би млади долазили - каже Лазић и додаје да се само шест километара даље, у Турији, живи далеко боље.
- Не знам зашто су људи инертни и немају идеје да праве стакленике, пријаве се на општинске конкурсе, па сви имају баште, можда да се удруже у кластере па тако пробају да продају своје производе- каже Лазић и додаје да су некад имали четири, а сада само две банке у селу, што је доказ да има мање новаца.
Према његовим речима, већина из Надаља иде у набавку у Темерин, не у центар своје општине Србобран, а од када је отворен велики супермаркет, десет породица које су имале свој радњице у овом месту, престале су да раде. Добра вест из Надаља је да ће догодине да се у забавиште упише дупло више деце, него ове године.
- Из тог разлога саграђено је и друго забавиште, а покрајина је за ту сврху дала пет милиона динара - каже Лазић и додаје да је и школа велика и сређена и да је ђаци похађају само у првој смени, јер има довољно учионица за све.
Павле Татић из Турије, власник салаша каже да је ишао у средњу и вишу пољопривредну школу у Новом Саду, али да се увек журио кући.
-Туринци су специфични и пољопривредом се бави већина становништва, амбициозни су, па је и село богато - каже Татић и додаје да је за бављење земљом и туризмом почетак тежак. Осим салаша, који има и угоститељски објекат, овај момак поседује и рибњак, али и понија који ће бити уступљен младим Новосађанима за време трајања „Ледене шуме” у Дунавском парку.
- То је начин и да позовемо госте да нас посете. Осим понија имамо много живине, а ако пожелите било шта да поједете, код нас је све домаће, па и вино, ракија и сок - каже Татић, који напомиње да види и туристички потенцијал Турије у томе да обезбеди смештај и услуге за Русе који раде на нафтним пољима у Турији, али живе у Сенти, Бечеју и другим местима, па морају да путују.
Зимске радости за млађе и старије
Било је најављено да ће клизалиште на Тргу републике у Србобрану бити отворено 1. децембра, али због проблема са струјом, грађани су морали да се стрпе још пет дана, како би уживали у зимским чаролијама. Овој идеји градске власти највише су се обрадовала деца, што се видело и по броју најмлађих Србобранаца на отварању клизалишта.
У понедељак поподне на отварање се сјатило и много старијих грађана како би показали задовољство што први пут њихов град има клизалиште на отвореном. Част да прва изађе на лед, величине 30 са 16 метара, добила је девојчица Тамара Гавански, која је ове године представљала Србију на светском првенству у шоу денсу одржаном у Шведској, а затим су у зимским чаролијама уживали и стари и млади.
Клизалиште ће радити наредна два месеца и осим изнајмљивања клизаљки, грађани ће моћи да се огреју топлим напицима, а планирани су и разни забавни садржаји за децу, јер се ближе празници, па се може очекивати да ће се и пакетићи делити баш на овом месту.
Члан Општинског већа задужен за спорт и омладину Тодор Шимпрага каже да ће клизалиште радити свакодневно, а да ће улазница коштати 200 динара за сат времена на леду, уз бесплатно изнајмљивање клизаљки.
- Такође смо увели и бесплатне дневне термине за децу - каже Шимпрага и додаје да су при реализацији овог пројекта наишли на разне проблеме, који су успешно премошћени. За клизалиште је обезбеђен нови вод струје на Тргу републике, а било је проблема и са нивелацијом површине, која је решена песком.
Иницијатори су се суочили у почетку и са негативним виђењем идеје о клизалишту, међутим, након отварања, јасно је да је овако нешто заиста било потребно, посебно младима у овој средини.
Маша Стакић
