већ су у тим станицама поново запослени радници, односно отправници возова који ће се бринути да приликом проласка возова рампе буду спуштене. Поред тога, враћена је и светлосна сигнализација на пружним прелазима који се налазе на државном путу првог Б реда-15 у Кљајићеву, који Сомбор повезује са Кулом и Врбасом, као и на прелазу који се налази на самом изласку саобраћајнице која има статус државног пута А ред- 107 из Сомбора у правцу Апатина.
Да ли у светлу предстојећих избора, или тек што је притисак јавности и локалних власти у Сомбору био довољно јак, безбедност је враћена на приближно исти ниво од пре постоновогодишње одлуке „Железница Србије”, која је затекла не само мештане, већ и, како се тврдило, сомборску локалну самоуправу.
Аларм који је покренуо локалну самоурпаву на активизам, када је у питању железнички саобраћај на градском подручју Сомбора, упаљен је још протеклог лета, када је, изговарајући се реорганизацијом али и економском неисплативошћу пружног правца Врбас - Кула - Сомбор, национална железничка компанија укинула целокупан саобраћај на овом правцу. Ова линија је сврстана међу укупно 18 праваца предвиђених за трајно гашење или препуштање на управљање и одржавање заинтересованим локалним самоуправама.
Предосећајући да је „препуштање на управљање и одржавање“ појединих пружних праваца економски нејаким локалним срединама заправо само другачије дефинисана еутаназија железничког саобраћаја на њиховим подручјима изведена по формули „да се Власи не досете“, дошло је до не само узнемирања саме јавности, већ и до протеста локалних власти код виших државних органа.
Овај активизам је уродио плодом, пошто се ангажовала и Покрајинска влада, на чију су интервенцију поново уведени поласци на линији Врбас - Кула - Сомбор, а овај део пруга скинут са листе „за одстрел“.
Чињеница да је са некадашњих 12, број полазака смањен на седам, био је пак разлог за „Инфраструктуру железнице Србије“ да почетком ове године отпусти или на друге послове премести раднике са наречених железничких станица, поскида рампе и замрачи светлосну сигнализацију, што је довело до бурне реакције јавности.
Готово цинично „оправдање“ да овим није смањена безбедност саобраћаја на укрштању пруге и коловоза пронађено је у обавезама из Закона о безбедности саобраћаја, по којем у случају наиласка на пружни прелаз возачи моторних возила и други учесници друмског саобраћаја имају обавезу да буду опрезни и пропусте железничку композицију, уз подсећање да „чак“ и машиновође морају повести рачуна о томе да ли се неко налази на пружном прелазу у тренутку проласка воза.
М. Миљеновић
Ноћу потребан опрез
Како се могло сазнати, на спуштање рампе приликом проласка возова на ова два правца, остали учесници саобраћаја могу да рачунају само до првог мрака. Наиме, радници ангажовани на железничким станицама Кљаићево и Буковачки салаши раде од 7 до 18 сати, док ће у преосталом делу вечери и ноћи браници бити подигнути, а одговорност за прелазак преко пружног правца самим тим бити пребачена искључиво на учеснике у саобраћају и машиновође.
