које су скоро у потпуности намењене извозу, пре свега на руско тржиште. У компанији кажу да сада, у погонима који су поред фабрике у Гајдобри отворени и у Бачкој Паланци и Челареву, ради 400 стално запослених, а један део повремено, кажу, због природе посла који је већим делом сезонски. Кажу да планирају, а надају се да ће то и остварити, да током идуће и 2018. године стигну до 800 запослених.
Пословодство посебно истиче разумевање и помоћ коју имају од локалне самоуправе, али и државе. - Готово цела производња чарапа, односно око 95 одсто годишње производње усмерена је на тржиште Руске Федерације – рекао је, између осталог, за овдашње медије генерални директор комапније Андреа Пицоколо. - Укупно гледано 98 одсто производње чине женске чарапе, а због природе посла у производњи раде углавном жене, док су мушкарци запослени у магацинима. Годишња производња се креће између 30-40 милиона пари чарапа. Пре две године производња је дошла у кризу због пада руске рубље, али то је прошлост, па планирамо да достигнемо годишњу производњу од око 60 милиона пари.
Мањи погони су отворени у Бачкој Паланци (2014. године), а у Челареву прошле године. Кажу да те производње допуњују постојећу и тиме је на неки начин заокружен циклус у производњу чарапа. Стручњаци ове компаније истичу да се женске чарапе производе у мало држава, а осим у Италији, производе се у Кини, Америци и сада у Србији. Занимљиво је да су се сви италијански произвођачи чарапа преселили у Србију па поред производње у Гајдобри, Бачкој Паланци и Челареву, чарапе се производе и у Ваљеву, Лозници и Суботици.
Истичу да је Србија данас четврти произвођач чарапа у свету, што није мала ствар. Додају да и поред чињенице да се гро производње извози у Русију, освајају и друга тржишта, јер извозе и у 15-так других земаља. Скоро сви супермаркети у Србији снабдевени су чарапама које се производе у Гајдобри, Бачкој Паланци и Челареву.
Овде објашњавају да један део радника прима минималац, а други део зарађује 20 одсто више од минималца. Веле да су ушли у више пројеката са надлежним министарством и СИЕПОМ, а са сваком новом инвестицијом по 200 радника пребацују у стални радни однос, односно тиме они добијају и 20 одсто већу зараду. За пет година рада ова компанија је, на пример, добила Октобарску награду, највише признање Општине Бачка Паланка, за постигнуте резултате у привреди, уручена им је и Повеља „Капетан Миша Анастасијевић“, а Факултет техничких наука у Новом Саду, „Медија инвест“ и Привредна комора Војводине доделили су им признање за афирмисање привредног стваралаштва Србије.
М.С.
