ипак има делатности у којима се зарађује и по две, а и три и више просечних зарада. Наиме, у неким делатностима у српској привреди просечна зарада премашује не само 100.000 динара месечно већ и 150.000.
По подацима Републичког завода за статистику о зарадама запослених у Србији по делатностима у октобру ове године, највећу просечну плату, 178.213 динара, остварили су запослени у ваздушном саобраћају.
Запослени у рачунском програмирању и консулативним делатностима имали су просечну плату од 157.827 динара, док је просечна прошломесечна плата у производњи дуванских производа била 125.246 динара.
Просечна октобарска плата запослених у услужним делатностима у рударству била је 115.736 динара, радника у управљачким делатностима и саветовању 119.018, у производњи кокса и деривата нафте 111.285 и запослених у осталим стручним, научним и техничким делатностима 106.973. То су, уједно, једине делатности у којима је просечна октобарска плата већа од 100.000 динара, што је више од две просечне плате.
Као што постоје зараде веће од 1.000 евра, тако постоје и оне од 250 евра, што је четврострука разлика. Тако је просечна октобарска плата за запослене у заштитној и услужној делатности 21.263 динара, за изнајмљивање и лизинг 23.888, у кинематографији 23.988, поправку рачунара и предмета личне употребе 24.891. Нешто мало већи је просек запослених у делатности припремања и послуживања хране и пића – 25.333, затим у осталим личним услужним делатностима – 26.689, производњи одевних предмета – 26.602, производњи и преради дрвета и производа од дрвета – 27.680, производњи коже и предмета од коже – 27.680, услугама одржавања објеката и околине – 28.232 динара. У категорији „специјализовани грађевински радови” просечна зарада је 36.125 динара, а добро је познато колико су наши грађевинци за исти посао плаћени у иностранству, и ту је и одговор на питање зашто их све више одлази трбухом за крухом.
Но, када се „укрсте” највише и најниже зараде у прошлом месецу, дође се до просека од 45.281 динар јер је статистика увек нешто између, односно она сабира најплаћеније и најмање плаћене и из тога извлачи просек који се узима као мерило просечне плате запослених у одређеном месецу. Другим речима, одавно неки једу месо, неки само купус, а у просеку се једе сарма, па шта коме допадне. Због тог просека сваки пут када Републички завод за статистику објави податке о просечној републичкој заради радници протестују јер већина њих себе у њој нити препознаје нити зна на који начин би је могла остварити.
Љ. Малешевић
Што јужније то тужније
Слична прича је и с просечним платама по регионима у Србији јер се ни ту у заради од 45.281 динара за прошли месеци не могу наћи сви. Наиме, просечна зарада у Београдском региону је 50.187 динара, а у Војводини 43.543, док је просчена зарада на југу Србије још мања. Тако је у Региону Шумадије и западне Србије прошлог месеца просечна зарада била 38.145, а у региону јужне и источне Србије 39.145 динара. Укупна просечна плата на југу Србије била је 38.734 динара, што је за готово 7.000 мање од републичког просека. Мању просечну зараду прошлог месеца имао је и регион Војводине, док је једино Београдски регион имао више од просека.
