о тинејџерима и њиховим проблемима, сумњама и искушењима, и шта су све у стању да ураде да би били прихваћени у друштву, или можда више на Фејсбуку, него у животу. У представи играју Арпад Месарош, Габриела Црнковић, Нора Молнар, Агота Ференц, Јудит Ласло и Леа Блашко.
Новосадско позориште овом представом најављује рад омладинске сцене, и тако је и Анталу понудило овај комад, за представу која има своју посебну циљну групу - омладину. О томе да ли треба кривити Фејсбук, и Интернет, за измењену перцепцију живота младих, или цивилизација незаустављиво иде својим током, Атила Антал каже да не воли да криви било шта, или било кога, и да једноставно цивилизација иде у том правцу.
- Интернет је отворио један други свет и једну другу врсту перцепције, што по мени није толико страшно, односно јесте, али није само негативно. Ту има и јако позитивних ствари. Измењена перцепција увек доводи до неких питања, и до сукоба, генерацијских и других. Тај јаз је јако широк. Кад размислим, ја нисам тако далеко од ове деце, који то ни нису, него тинејyери о којима се ради у комаду. Али, опет, удаљени смо светлосним годинама, баш због тога што је све убрзано, и чим човек мало стане, и не прати шта се догађа, није у томе, потпуно скрене, и потпуно крене да размишља како функционишу ти млади људи, зашто тако функционишу, и ту долазимо до суштинског неразумевања - каже редитељ Атила Антал, уједно и аутор музике, битног елемента за ову представу.
Ту је негде и изазов како се обратити овим генерацијама, како наводи Антал, привући их да дођу у позориште, и како стварно направити представу која функционише и на тај начин да буде довољно узбудљива, занимљива и интригантна и за њих, који имају много бржу перцепцију
Нову, младу публику ће привући то што је Атила Антал дошао на идеју да “разбије“ сцену - кутију. Поставио је глумце у средину простора, а свуда около публику. Глумци су све време на тој сцени, на којој се истовремено одиграва више ствари. Та симултаност је покушај да се овој наративној драми дода још нешто осим те линеарне нарације, напомиње Антал, уз примедбу да би драма, како је написана, можда могла много боље да функционише на филму, али баш је зато рађено на томе да се пронађе адекватан сценски језик.
Да ли некоме, кога желиш да привучеш да, можда први пут, дође у позориште, треба, или не, транспарентно ставити до знања поруку о томе шта је редитељ хтео да постигне представом, Атила Антал сматра да би се промашило с било с каквом дидактиком, или очигледном васпитном намером.
- Мислим да није ни првобитна функција позоришта да васпита, него да покрене нека питања, а ако је већ то постигнуто, мислим да смо онда урадили велики корак - наводи Атила Антал.
Агота Ференц игра Бабетину мајку и описује је као измучену жену, која има измучену ћерку, и обе имају живот тежи од живота. Леа Блашко је Нина у представи и каже да је она и лепа и прихваћена у друштву, има ситуиране родитеље, па ипак подлеже лажи, све због жеље да оде из мале средине у којој живи и докопа се “тог” Њујорка.
- Нина ће врло брзо схватити да ништа у животу није бесплатно, да се све плаћа, све има своју цену, и због тога бива жртва свог погрешног избора и игре у коју се уплела. Људи, посебно млади, не размишљају о последицама својих избора. Поводљиви су, хоће све брзо и лако, немају узоре, немају слику правог избора, добрих избора... Ова представа говори и о родитељима а наравно, у крајњем случају, о друштву које се рађа као последица тих избора... - наводи Леа Блашко.
Н. Пејчић
