Ана је савршенство од служавке, робот, најбоља у Будимпешти. Након неколико месеци и епизода у кући Визијевих, међу којима је и љубавна афера са младим рођаком Визијевих, у ноћи након прославе намештења господина Визија у владу, Ана убија госпођу Визи, а затим и њеног мужа.
Ово је сиже романа „Едеш Ана“ Дежеа Костолањија, дела најпознатијег по „ничим изазваном убиству“, али и дела снажних и великих литерарних вредности којима је описана и наговештена цела једна епоха егзистенцијалистичке празнине. Ката Ђармати која је драматизовала роман постављен на сцену Народног позоришта Суботица на округлом столу после извођења представе на 61.Стеријином позорју, рекла је да су социјални мотиви и теме разлог због којих се определила за овај роман, а не то што је Костолањи рођен у Суботици. Сукоб класа, психологија потлачених и оних који су на власти, више су је занимале од разрешења загонетке самог убиства, које се у обрадама романа (а има их јако пуно) увек ставља у први план.
Представу у Суботици режирао је гост из Словачке Јожеф Цајлик. Он је цео живот чекао добру сценску адаптацију јер је „Едеш Ана“ и у култури из које он долази веома важан роман. У Суботици су се очигледно стекли сви услови, јер представа делује као прецизно израђени наративни механизам са милион ситних детаља који се без проблема слажу у једну велику слику, односно причу. За изазован, спор ритам, редитељ се одлучио како се нигде не би журило, поготово не према крају, како би све о чему Костолањи говори имало своје место, без нападних контекстуализација.
Веома сугестивно, захтевну улогу Ане игра Хермина Г. Ердељи. Она је покушала да одговори на питање мотива за убиство који нису и не могу бити недвосмислени, али сигурно је да Ана једноставно није имала избора, иако то мало чудно звучи. Није желела да буде најбоља служавка у Будимпешти, а није могла ништа друго, објаснила је Хермина Г. Ердељи.
Пођеднако узбудљиву улогу минималистичким средствима остварила је Наталија Вицеи као Госпођа Визи. За њу није било сумње да опседнутост служавкама није само конкретна карактеристика будимпештанских госпођа, него израз празнине у свету жене, као што за Арпада Черника који игра господина Визија није било сумње да он својим каријеризмом и свиме што ради само избегава да буде муж своје жене.
Заиста чудновато лепо вече у Новосадском позоришту, где су Суботичани извели своју „Едеш Ану“, употпунила је игра и остатка глумачког ансамбла (Золтан Мезеи, Нандор Силађи, Каталин Сирацки, Ервин Палфи, Чила Памер).
На 61. Стеријином позорју у петак је изведена и представа „Брашно у венама“ Игора Штикса, у режији Бориса Лијешевића (Сарајевски ратни театар и сцена МЕШ), у оквиру пратећег програма „Кругови“.
Игор Бурић
Недеља на Позорју
Позорје младих почеће у 16 сати, у Културном центру Новог Сада. Студенти Академије лепих уметности „Тодорис“ из Београда извешће представу „Симпатија и антипатија“. У 18.30 наступају студенти Факултета уметности Универзитета у Приштини (Звечан – Косовска Митровица), представом „Чекајући Годоа“. Затим ће у Позоришту младих, у 21 сат, почети колаж програм „Умјетност имитације“ студената Академије умјетности из Бањалуке.
На главном програму је представа „Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали“ Тање Шљивар, у режији Мирјане Карановић, Босанског народног позоришта Зеница (Босна и Херцеговина). Представа ће бити изведена у 19 и 21.30 сати, у Српском народном позоришту.
